Crna Gora od novembra traži vize od Rusa, Belorusa i Turaka

Vlada Crne Gore je 24. septembra usvojila informaciju o raskidu sporazuma o bezviznom režimu sa Rusijom, Belorusijom i Turskom, čime je formalno pokrenut poslednji korak ka uvođenju viza za državljane te tri zemlje od 1. novembra. Odluka prati isti pregovarački okvir, poglavlje 24 pristupnih razgovora sa Evropskom unijom, kroz koji korača i Srbija, pa Podgorica ovim potezom pokazuje koliko brzo kandidat za članstvo mora da se odrekne bezviznih aranžmana koje Brisel smatra bezbednosnim rizikom.

Osnova odluke je Uredba o izmenama Uredbe o viznom režimu, koju je Vlada Crne Gore donela 23. jula. Njome je propisano da će od 1. novembra državljanima Rusije, Belorusije i Turske biti potrebna viza za ulazak, prelazak preko teritorije i boravak u Crnoj Gori. Do sada su građani sve tri zemlje mogli da borave u zemlji do 30 dana bez vize.

“U tom cilju, Vlada je 23. jula donijela Uredbu o izmjeni i dopunama Uredbe o viznom režimu, kojom je propisano da će, počev od 1. novembra, državljanima navedenih zemalja biti potrebna viza za ulazak, prelazak preko teritorije i boravak u Crnoj Gori”, saopštili su iz Vlade Crne Gore.

Za Tursku Podgorica ipak ne zatvara vrata potpuno. Vlada je najavila pokretanje novog bilateralnog sporazuma kojim bi nosioci diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša zadržali pravo da ulaze bez vize, dok obični turski državljani taj izuzetak gube.

Ovo nije prva ovogodišnja izmena vizne politike Crne Gore. Vlada je ranije odlučila da vizni režim od 1. novembra uvede i za državljane Kine i Saudijske Arabije, u istom paketu usklađivanja sa evropskim pravilima. Crna Gora se, s druge strane, pridružila sankcijama Evropske unije protiv Moskve odmah posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ali je do sada zadržala bezvizni režim za ruske turiste. Upravo je tu neusklađenost Evropska komisija godinama isticala kao prepreku za zatvaranje poglavlja 24, koje pokriva pravdu, slobodu i bezbednost.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je u julu da usklađivanje vizne politike otvara put ka isplati oko četiri miliona evra iz Evropskog plana rasta za Zapadni Balkan, sredstava vezanih za ispunjavanje reformske agende.

Koliko rusa i turista iz drugih zemalja odlazi u Crnu Goru?

Brojke pokazuju zašto je odluka osetljiva za crnogorski turizam. Prema podacima Uprave za statistiku Crne Gore za 2025. godinu, ruski gosti su činili 22,1 odsto noćenja u privatnom smeštaju i 16,4 odsto svih noćenja stranih turista, čime je Rusija drugo najveće turističko tržište zemlje, odmah iza Srbije. Turski državljani su učestvovali sa 4,9 odsto noćenja u privatnom smeštaju, odnosno 4,3 odsto ukupno. Belorusija je, sa 6.841 dolaskom i 0,4 odsto ukupnih noćenja, znatno manje zastupljena. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova iz novembra 2025, u Crnoj Gori je regulisan boravak imalo više od 21.100 ruskih državljana, najviše na primorju, u Budvi.

Vlada najavljuje da će se zahtevi za vizu podnositi preko mreže centara VFS Global, koja već posluje u Rusiji i Turskoj, uz plan da se uvede i elektronsko podnošenje zahteva. Istu mrežu centara Podgorica planira da proširi i na Belorusiju, Kinu i Saudijsku Arabiju.

Brisel je više puta upozoravao da neusklađenost viznih režima zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom povećava rizik od neregularnih migracija, jer državljani trećih zemalja mogu bez vize da uđu u region, a zatim pokušaju da pređu granicu Unije. Tim upozorenjem Podgorica i objašnjava zašto ovaj korak naziva jednim od poslednjih uslova za zatvaranje poglavlja 24.