Crna Gora od 1. novembra uvodi vize Rusima i Kinezima

Vlada Crne Gore usvojila je 23. jula uredbu o izmenama uredbe o viznom režimu, kojom se od 1. novembra ove godine uvodi obaveza pribavljanja vize za državljane Rusije, Kine, Turske, Belorusije i Saudijske Arabije. Odluka je doneta u Podgorici i objavljena uz saopštenje da je vizna politika Crne Gore sada u potpunosti usklađena sa politikom Evropske unije.

Reč je o potezu koji je Brisel tražio godinama. Crnogorska vlada navela je da je ispunjeno jedno od poslednjih merila za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 24, koje pokriva pravdu, slobodu i bezbednost. Poglavlje 24 se u pregovaračkoj praksi otvara prvo i zatvara poslednje, pa je vizna materija bila jedna od preostalih tehničkih tačaka na kojima se merio napredak Podgorice.

Šta se konkretno menja za putnike?

Do sada su državljani tih pet zemalja u Crnu Goru ulazili bez vize, u režimu koji je Podgorica održavala odvojeno od EU liste. Od 1. novembra taj režim prestaje. Građani Rusije, Kine, Turske, Belorusije i Saudijske Arabije moraće da podnesu zahtev i pribave vizu pre puta, po istom principu po kojem ulaze u zemlje Šengena.

Da bi ublažila udar na turistički sektor, vlada je paralelno gradila mrežu mesta na kojima se zahtev može predati. Zahtevi za crnogorske vize već se podnose u centrima kompanije VFS Global u Indiji, Bangladešu, Kirgistanu, Azerbejdžanu, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Rusiji. Najavljeno je otvaranje dodatnih centara u Pakistanu, Kini, Jermeniji, Kazahstanu, na Filipinima, u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Belorusiji, Nepalu i Uzbekistanu.

Podgorica je najavila i razvoj viznog informacionog sistema usklađenog sa evropskim standardima i bezbednosnim zahtevima Šengena, kao i uvođenje elektronske vize, koja bi omogućila podnošenje zahteva onlajn. Vlada je poručila da će procedura biti pojednostavljena, brža i dostupnija, te da mera istovremeno jača bezbednost i konkurentnost zemlje kao turističke i investicione destinacije.

Cena koju plaća crnogorski turizam

Tržišta koja od novembra ulaze u vizni režim nisu marginalna za crnogorsku privredu. Rusko tržište decenijama je jedno od nosećih na primorju, i po broju noćenja i po kupovini nekretnina. Tursko tržište je poslednjih godina raslo, a kineski i saudijski gosti spadali su u segment koji je Podgorica otvoreno pokušavala da privuče kroz avio linije i investicione programe.

Odnos sa Ankarom bio je i ranije osetljiv. Crna Gora je krajem 2025. nakratko suspendovala bezvizni ulazak za državljane Turske, pa ga vratila 23. decembra uz skraćenje dozvoljenog boravka sa 90 na 30 dana. Sadašnja uredba tu privremenu konstrukciju zamenjuje trajnim rešenjem, istim onim koje primenjuje Evropska unija.

Za Beograd je crnogorska odluka relevantna iz jednostavnog razloga. Srbija je jedina zemlja u regionu koja i dalje drži bezvizni režim sa Rusijom i Kinom, a Evropska komisija godinama u izveštajima o napretku traži usklađivanje vizne politike sa evropskom. Podgorica je sada taj korak napravila, čime razlika između dve kandidatkinje postaje merljiva u dokumentu, a ne samo u političkoj retorici.

Uredba stupa na snagu 1. novembra, što ostavlja nešto više od tri meseca za pripremu konzularne mreže i za prilagođavanje turističkih agencija koje zimske aranžmane prodaju upravo na tim tržištima. Da li će Srbija u narednom izveštajnom ciklusu biti izložena istom pritisku koji je Crna Gora upravo skinula sa sebe?