Baošići: Vlada Crne Gore traži poništenje dozvole
Podgorica je zadužila organe da pokrenu stavljanje van snage građevinske dozvole firmi Carine za obalu u Baošićima, a rok od 1. novembra odnosi se na jedno ministarstvo.
Vlada Crne Gore je 14. oktobra, na elektronskoj sednici, usvojila zaključke kojima je nadležne organe zadužila da pokrenu stavljanje van snage građevinske dozvole koju je Opština Herceg Novi 13. januara 2026. izdala firmi Carine za zahvat na obali u Baošićima. Cilj je da se lokacija u Bokokotorskom zalivu, koji je upisan na UNESCO listu, vrati u prvobitno stanje.
Reč je o katastarskim parcelama 771, 772, 773/1 i 774 u katastarskoj opštini Baošići. Vlada je pri tome usvojila Informaciju Ministarstva kulture i medija o toj lokaciji.
Šta je tačno vlada zaključila?
Zaključci ne sadrže direktan nalog za rušenje, nego raspodelu zadataka između više institucija:
- Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa Crne Gore treba da preduzme radnje radi stavljanja van snage rešenja o građevinskoj dozvoli od 13. januara 2026. Isto je preporučeno Opštini Herceg Novi, odnosno njenom Sekretarijatu za urbanizam i građevinsku inspekciju.
- Upravni odbor JP za upravljanje morskim dobrom treba da stavi van snage svoja mišljenja na Idejno rešenje od 4. decembra 2025. i na Glavni projekat od 12. decembra 2025.
- Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine treba da izda urbanističko-tehničke uslove po Državnoj studiji lokacije „Sektor 5“ za Kumbor, Đenovići i Baošiće.
- Kada uslovi budu izdati, Upravni odbor Morskog dobra treba da pristupi izradi tehničke dokumentacije po rešenju Uprave za zaštitu kulturnih dobara, radi vraćanja lokacije u prvobitno stanje.
Zašto se dozvola dovodi u pitanje?
U Informaciji se navodi da je nadležni organ Opštine Herceg Novi izdao firmi Carine dozvolu bez prethodno pribavljene saglasnosti Uprave za zaštitu kulturnih dobara na projektnu dokumentaciju. Obaveza da se postupa po konzervatorskim uslovima, prema istom dokumentu, nije ispunjena ni pri izradi projekta i davanju mišljenja na njega, ni pre izdavanja dozvole. Zbog toga je, stoji dalje, potrebno otkloniti pravne posledice, odnosno staviti van snage akte koji su doneti nezakonito.
Uprava za zaštitu kulturnih dobara ranije je izdala konzervatorske uslove. Oni predviđaju uklanjanje novoizgrađenih struktura i nasutog materijala, restauraciju starog mandraća i rehabilitaciju obalnog dela lokacije. Uklanjanje nasipa, dakle, proizlazi iz tih uslova, a ne iz samih zaključaka Vlade.
Šta je prethodilo odluci?
Crnogorska policija je ranije stavila na teret vlasniku firme Carine Čedi Popoviću da je organizovao nasipanje obale u Baošićima, armiranje i betoniranje, čime je narušen prirodni ambijent i zauzet deo akvatorijuma Bokokotorskog zaliva. Zaliv je u zoni zaštićene kulturne i prirodne baštine upisane na UNESCO listu. Popović je te optužbe odbacio.
Do kada i šta sledi?
Jedini rok u zaključcima odnosi se na Ministarstvo prostornog planiranja: do 1. novembra 2026. ono treba da obavesti Vladu o preduzetim aktivnostima. To nije rok za vraćanje obale u prvobitno stanje. Za izradu tehničke dokumentacije i sam zahvat u objavljenom sadržaju zaključaka nije naveden datum, a taj korak je vezan za prethodno izdavanje urbanističko-tehničkih uslova.
