Crna Gora i Hrvatska: spor oko Morinja i ulaza u Boku
Potpredsednica DNP Maja Vukićević tvrdi da hrvatski zahtevi usporavaju Podgoricu, a evroposlanik Roman Jakič krivicu vidi u crnogorskoj vlasti.
Spor Podgorice i Zagreba oko uslova za članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji pokazuje kako bilateralni račun sa susedom koji je već u Uniji može da uđe u sam pristupni postupak, a to je iskustvo koje prati i Srbiju kao kandidata. Maja Vukićević, potpredsednica Demokratske narodne partije (DNP), saopštila je 18. oktobra da deo hrvatskih zahteva smatra opstrukcijom crnogorskog puta ka Briselu, dok slovenački evroposlanik Roman Jakič krivicu za izostanak razgovora pripisuje crnogorskoj vlasti.
Šta Vukićević smatra opstrukcijom
DNP je u prethodnim godinama glasao za zakone koje traže pregovori i bio je deo izvršne vlasti, a Vukićević iz toga izvodi pravo na kritiku. Navela je da je poglavlje 21 zatvoreno i da se Crna Gora priprema za zatvaranje poglavlja 14, koje se odnosi na saobraćaj, ali da je to poglavlje, kako kaže, opterećeno zahtevima Hrvatske.
Pitanja koja izdvaja su četiri:
- odšteta za bivše zatočenike logora Morinj
- imovina
- teritorija na moru na ulazu u Bokokotorski zaliv
- promena naziva bazena u Kotoru
Njen opšti stav stao je u jednu rečenicu: „Članstvo jedne države u Evropskoj uniji ne bi smjelo da bude sredstvo za nametanje rješenja u bilateralnim sporovima.“
Morinj i Lora: traži se isto merilo
Vukićević ne osporava da se o Morinju govori, ali traži da isto merilo važi i za crnogorske građane stradale u logoru Lora u Hrvatskoj. Od Vlade zahteva da to pitanje zvanično pokrene.
„Za razliku od Morinja, gdje u samom logoru nije bilo smrtno stradalih, crnogorski državljani su svoje živote ostavili u logoru Lora, a njihove porodice do danas nisu dočekale pravdu. Poštovanje svih žrtava podrazumijeva jednaka mjerila i spremnost da se o odgovornosti govori bez selektivnosti“, kazala je Vukićević.
Istovremeno je rekla da se odgovornost za zlostavljanje zatočenika ne sme relativizovati i da „svaki odštetni zahtjev mora imati jasno pravno i činjenično utemeljenje“.
Bazen u Kotoru i ulaz u Boku
Kritikovala je i nedavne izmene Zakona o sportu, kojima je otvoren put promeni naziva bazena u Kotoru. Bazen nosi ime vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, osvajača olimpijskih, svetskih i evropskih medalja.
„Odluka koja zadire u sjećanje na Gopčevića i njegovo nasljeđe zahtijeva jasno obrazloženje, prije svega zbog činjenice da Gopčević za života nikada nije bio optužen da je počinio bilo kakav zločin“, navela je Vukićević i dodala da je neprimeren način na koji je zakon izmenjen, čime su, kako kaže, ispunjeni hrvatski zahtevi.
Najteža tvrdnja odnosi se na more. „I dok dio javnosti uporno traži kočničare evropskog puta u drugim državama, Hrvatska je ta koja od Crne Gore potražuje novčanu odštetu, imovinu i teritoriju na moru, koja pokriva ulaz u Bokokotorski zaliv“, poručila je. U pregledu osam hrvatskih zahteva koji su objavljeni u crnogorskim medijima pominju se školski brod Jadran, razgraničenje na Prevlaci i odštete žrtvama ratnih zločina.
Šta kaže Jakič?
Roman Jakič, bivši slovenački ministar odbrane, za podgorički list Pobjeda kaže da razgovora između dve vlade nema i da je krivica na crnogorskoj strani.
„Ja taj dijalog između crnogorskih i hrvatskih vlasti ne vidim i krivica za to stanje je na crnogorskoj strani“, rekao je Jakič.
Podsetio je da je Hrvatska decembra 2023. poslala Podgorici non-paper sa spiskom otvorenih pitanja, na koji, prema njegovim rečima, crnogorske vlasti nisu htele da odgovore. Rezoluciju o Jasenovcu, usvojenu u julu 2024, ocenio je kao „prst u oko Hrvatskoj“. Kaže i da je Zagreb stoički reagovao i da je upravo zato Crna Gora danas dalje u pregovorima. O vlasništvu nad brodom Jadran nije hteo u detalje, ali je naveo da se sve može rešiti dijalogom.
Jakič je otišao i korak dalje u unutrašnju crnogorsku politiku: po njegovom uverenju, vlada formirana posle izbora 2027. bez stranaka koje predvode Andrija Mandić i Milan Knežević lakše bi našla zajednički jezik sa Zagrebom.
Zaključci Saveta EU i rok koji je nestao
Pozadina je ranija odluka Saveta EU. Prema pisanju crnogorskih medija, na insistiranje Zagreba iz nacrta zaključaka uklonjena je odredba da se poglavlja privremeno zatvore do kraja godine. Premijer Andrej Plenković potvrdio je da je Hrvatska učestvovala u izmeni teksta i da se tim zaključcima Podgorici poslala poruka da počne bilateralne razgovore. O toj izmeni smo već pisali, u tekstu o Plenkovićevom zahtevu da Crna Gora ostane bez roka.
Hrvatsku stranu u ovim izjavama zastupa samo Plenković. Jedini noviji hrvatski stav koji smo zatekli je naslov RTCG od 17. oktobra, prema kome Grlić Radman poručuje da Hrvatska ostaje snažan zagovornik članstva Crne Gore u EU. Na Vukićevićine navode iz dostupnih izvora odgovora nema.
