Carine tvrdi da zaključci Vlade o Baošićima zaobilaze sud

Kompanija Carine d.o.o. iz Podgorice dostavila je redakciji 15. oktobra 2026. u 22.35 saopštenje u kojem osporava zaključke Vlade Crne Gore o građevinskoj dozvoli za obalu u Baošićima, kod Herceg Novog. Kompanija u saopštenju navodi da ti zaključci ne mogu dovesti do poništenja dozvole i tvrdi da se njima pitanja o kojima odlučuju sudovi pokušavaju rešiti unapred.

Šta je prethodilo saopštenju?

Vlada Crne Gore je 14. oktobra, kako navodi i sama kompanija, usvojila zaključke o katastarskim parcelama 771, 772, 773/1 i 774 u katastarskoj opštini Baošići. Zaključci počivaju na Informaciji Ministarstva kulture i medija, u kojoj se, prema onome što su prenele crnogorske redakcije, tvrdi da je građevinska dozvola izdata bez prethodne saglasnosti Uprave za zaštitu kulturnih dobara na projektnu dokumentaciju. O samim zaključcima pisali smo 15. oktobra.

Crnogorska policija je ranije stavila na teret vlasniku firme Čedi Popoviću da je organizovao nasipanje, armiranje i betoniranje obale i zauzimanje dela akvatorijuma Bokokotorskog zaliva, koji je upisan na UNESCO listu. Popović je te optužbe odbacio.

Redakcija nema odgovor Vlade Crne Gore ni Ministarstva kulture i medija na navode iz saopštenja.

Kako kompanija opisuje naloge iz zaključaka?

Carine u saopštenju nabraja pet naloga i preporuka:

• Ministarstvu prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine: da izda urbanističko-tehničke uslove po Državnoj studiji lokacije „Sektor 5 - Kumbor - Đenovići - Baošići“ i da do 1. novembra 2026. izvesti Vladu.
• Upravnom odboru JP za upravljanje morskim dobrom: da preduzme radnje radi stavljanja van snage mišljenja od 4. i 12. decembra 2025.
• Zaštitniku imovinsko-pravnih interesa: da preduzme radnje radi stavljanja van snage građevinske dozvole broj 02-3-332-UPI-2993/2025 od 13. januara 2026.
• Opštini Herceg Novi, odnosno Sekretarijatu za urbanizam i građevinsku inspekciju: preporuka da postupi na isti način.
• JP Morsko dobro: da posle izdavanja uslova izradi tehničku dokumentaciju za vraćanje lokacije u prvobitno stanje, po rešenju Uprave za zaštitu kulturnih dobara od 17. jula 2026.

Kompanija ocenjuje te naloge ovako:

„Posmatrani zajedno, ovi nalozi, zaduženja i preporuke predstavljaju pokušaj da se pitanja o kojima se odlučuje isključivo u zakonom propisanim upravnim i sudskim postupcima riješe aktom izvršne vlasti, i to mimo odluka nadležnih sudova i prije njih.“

Zašto kompanija tvrdi da je dozvola na snazi?

Carine navodi da radi na osnovu građevinske dozvole koja je, prema njenim rečima, pravosnažna i izvršna i nije poništena ni ukinuta. Dozvoli je, tvrdi kompanija, prethodio ugovor o zakupu morskog dobra od 26. novembra 2025, zaključen posle javnog poziva predviđenog odlukom Upravnog odbora JP Morsko dobro od 15. aprila 2025, na koju je Vlada dala saglasnost 30. aprila 2025. Kompanija se poziva na član 58 Ustava Crne Gore i član 1 Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, o zaštiti imovine.

Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa je, prema saopštenju, već 17. marta 2026. Opštini Herceg Novi podneo predlog za poništavanje dozvole, pozivom na članove 139 i 140 Zakona o upravnom postupku, i o tome odlučuje samo opština. Kompanija piše:

„Stečeno pravo se ne može ukinuti zaključkom Vlade, preporukom izvršne vlasti, niti naknadnim izdavanjem urbanističko-tehničkih uslova ili „povlačenjem“ mišljenja.“

I dodaje: „Ako zakonski razlozi za poništavanje postoje, organ je dužan da postupi i bez preporuke Vlade. Ako ne postoje, preporuka ih ne može stvoriti.“

Šta kompanija kaže o sudskim sporovima i UNESCO-u?

Carine navodi da pred Upravnim sudom Crne Gore vodi sporove pod brojevima U. br. 5999/26 i U. br. 6007/26, protiv rešenja Uprave za zaštitu kulturnih dobara i Ministarstva kulture i medija kojima su naložene obustava radova na kupalištu i vraćanje lokacije u pređašnje stanje. Prema kompaniji, rešenja Uprave nisu pravosnažna, pa je navod iz Informacije o „pravosnažnom rešenju“ pravno netačan. Iz toga izvodi sledeći zaključak:

„Vlada sada, dok sudovi još odlučuju, svojim zaključcima unaprijed proizvodi posljedice koje bi mogla imati samo pravosnažna sudska odluka ako bi ista bila nepovoljna po kompaniju Carine.“

Kompanija tvrdi i da odluka Komiteta za svetsku baštinu UNESCO, usvojena na 48. sednici u julu 2026. u Busanu, ne pominje njen projekat. Citirano iz saopštenja o toj odluci: „U toj odluci ne postoji nijedan zahtjev za obustavljanje radova, poništavanje Građevinske dozvole, uklanjanje izvedenih radova ili vraćanje lokacije u pređašnje stanje.“ Redakcija sadržaj te odluke nije proveravala.

Šteta, prijave i najave

Prema sopstvenoj proceni, zasnovanoj i na analizi ovlašćenih veštaka finansijske struke, kompanija štetu procenjuje na desetine miliona evra ili više. Najavljuje zahteve za naknadu pred domaćim sudovima i Evropskim sudom za ljudska prava, kao i zaštitu prava pred Ustavnim sudom Crne Gore i, posle iscrpljivanja domaćih sredstava, pred organima Evropske unije. U saopštenju stoji:

„Zaključci Vlade od 14. oktobra 2026. godine ne mogu dovesti do poništaja Građevinske dozvole.“

Kompanija dodaje: „Drugim riječima, posljedice nezakonitih odluka pojedinaca snosili bi svi građani Crne Gore, kroz budžet države.“

U saopštenju se navodi i da je Carine već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u Upravi za zaštitu kulturnih dobara. U upozorenju službenim licima kompanija pominje član 416 stav 1 Krivičnog zakonika Crne Gore, zloupotrebu službenog položaja, ali ne tvrdi da su prijave podnete po tom članu. Podnošenje prijava i njihovo stanje redakcija nije nezavisno potvrdila.

Carine tvrdi, pozivajući se na medije, da je resorni ministar povodom zaključka izdvojio mišljenje. Redakcija to nije potvrdila. Kompanija postavlja i pitanje: „Ako je greška učinjena od državnih organa postavlja se pitanje zašto je zakonski zastupnik Investitora bio u pritvoru?“ Pritvor zastupnika investitora redakcija nije mogla da proveri.

Saopštenje se završava rečenicama:

„Zaštita javnog interesa ne može biti opravdanje za postupanje protivno zakonu. Politička volja, makar bila izražena i zaključkom Vlade, ne može zamijeniti zakon niti odluku nadležnog suda.“