Tanker pogođen kod Katara, kroz Ormuz prošlo sedam brodova

Britanska Agencija za pomorske trgovinske operacije (UKMTO) saopštila je u sredu, 7. oktobra, da je tanker pogođen sa više projektila oko 94 kilometra severno od katarskog grada Madinat aš Šamal, unutar isključive ekonomske zone Katara, i da u napadu ima žrtava. Brent, referentna cena nafte za evropsko tržište, u četvrtak ujutru prelazi 104 dolara za barel, pa se događaji u Persijskom zalivu vide i na kontinentu kome pripada Srbija.

Napad stiže nakon spora koji smo pratili, o tome da li je Ormuski moreuz otvoren, kako tvrdi državni sekretar SAD Marko Rubio, ili zatvoren, kako kaže Iranska revolucionarna garda. Sada su stigle i brojke koje bar delimično mogu da presude.

Šta se zna o napadu na tanker kod Katara?

UKMTO nije objavila koliko je ljudi poginulo ili povređeno, navodeći da nadležni organi istražuju incident. Ime broda, zastava, vlasnik i teret nisu saopšteni. Nijedan od dostupnih izveštaja ne imenuje odgovornog, a Katar se nije oglasio.

Specijalizovani list Maritime Executive ocenjuje da je reč o prvom prijavljenom napadu na tanker u zapadnoj polovini Zaliva posle više nedelja. Plovila su češće gađana u samom Ormuskom moreuzu, uskom prolazu koji spaja Zaliv sa Omanskim zalivom.

Broj napada zavisi od toga ko ga i za koji period računa. UKMTO je, prema Al Džazirinom izveštaju, u utorak navela da je u oktobru zabeleženo devet napada na tankere u moreuzu, što je polovina septembarskog zbira za moreuz i Zaliv zajedno. RTS, s druge strane, navodi najmanje 12 napada na tankere od 28. septembra do 5. oktobra, najviše u jednoj nedelji od početka rata, koji je počeo 28. februara.

Koliko brodova zaista prolazi kroz Ormuz?

Analitička kompanija Kpler beleži da je kroz moreuz u utorak prošlo samo sedam teretnih brodova, što je najmanje od 23. jula. U sredu ih je bilo deset, dok je u nedelju i ponedeljak dnevno prolazilo više od 20. Pre rata je moreuzom dnevno prolazilo oko 125 velikih trgovačkih brodova. Kpler beleži i da je u poslednja dva dana više brodova ušlo u moreuz nego što je iz njega izašlo.

Protok sirove nafte pao je za 27 odsto u odnosu na ratni maksimum iz prethodne nedelje, na 10,1 milion barela dnevno. Analitičari Kplera to opisuju kao povratak na septembarski prosek, ali i kao svega 74 odsto predratnog nivoa.

Iranski zvaničnici, koji nisu imenovani, tvrde drugačije: da je dnevni protok smanjen za 60 odsto, na oko 3,8 miliona barela, uz nedeljni prosek od oko 9,3 miliona. Razlika između njihove i Kplerove cifre je više nego dvostruka, a Rubio je, kako prenosi RTS, ranije tvrdio da su količine koje prolaze jednake onima pre blokade.

Postoji i treća slika. Al Džazira, pozivajući se na Kpler, navodi da je sedmodnevni pokretni prosek izvoza sirove nafte sa Bliskog istoka 30. septembra dostigao 18,3 miliona barela dnevno, naspram oko 18 miliona u proseku u 12 meseci pre rata. To je mera izvoza sa celog Bliskog istoka, ne protoka kroz sam moreuz, pa dve cifre ne govore o istom.

Šta poručuju Teheran i Vašington?

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei izjavio je za agenciju Tasnim da je Iran izneo uslove za okončanje rata i obnovu bezbednosti u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu, da će odgovor na američke predloge stići preko posrednika i da su Teheran i Oman dogovorili bezbedne ulazne i izlazne rute kroz moreuz. Pitanje će, kako je rekao, biti izneto pred nadležno međunarodno telo.

„To će, ako Bog da, uskoro biti učinjeno“, rekao je Bagei.

Zamenik komandanta mornarice Revolucionarne garde za politička pitanja Ali Mohamadi odbacio je tvrdnje američkog predsednika o prolasku nafte i brodova. Za agenciju Fars rekao je sledeće:

„Ako nafta i brodovi zaista prolaze kroz Ormuski moreuz, zašto tržište nafte ne reaguje u skladu sa tim? Zato što i tržište zna da lažete.“

Mohamadi je dodao da mornarica Garde zadržava „potpuni nadzor“ nad kretanjem plovila u Persijskom zalivu, Ormuskom moreuzu i Omanskom zalivu.

Predsednik Donald Tramp izjavio je da specijalni izaslanik Stiv Vitkof radi na mogućem sporazumu sa Iranom. Njegove reči prenosi RTS:

„On radi na sporazumu sa Iranom i veoma mu dobro ide. Mislim da sporazum zapravo nije nešto što želim da postignem, ali oni su spremni da nam ponude bilo šta samo da se sve zaustavi.“

Tramp je rekao i da će se rat završiti: „Taj rat će se završiti, i to vrlo brzo. Mora da se završi vrlo brzo.“

Istovremeno, američki portal Axios, pozivajući se na američke zvaničnike, javlja da je Pentagon naložio Centralnoj komandi da završi pripreme za mogući nastavak velikih vojnih operacija u Iranu, koje bi mogle da obuhvate energetska postrojenja, infrastrukturu i nuklearne objekte. Datum nije određen, a Tramp, prema istom izvoru, nije doneo konačnu odluku. Neimenovani zvaničnik Pentagona rekao je za Axios:

„Zadatak Ministarstva odbrane je da razvije vojne opcije i predstavi ih predsedniku.“

Kako je tržište reagovalo?

U 9.30 Brent je poskupeo oko 3,72 odsto, na 104,011 dolara po barelu, a američki WTI oko 3,71 odsto, na oko 91,539 dolara. Evropski berzanski indeksi bili su u padu.

Bloomberg, pozivajući se na anonimne izvore, javlja da Saudijska Arabija pregovara sa kupcima o isporukama nafte mimo Ormuskog moreuza od naredne godine, u okviru dugoročnih ugovora. Razgovori bi, prema tim izvorima, trebalo da se završe do kraja godine.