Abu Dabi: Moskva i Kijev dogovorili razmenu zarobljenika

Dvodnevni pregovori Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju završeni su u sredu, 11. novembra 2026, načelnim dogovorom o velikoj razmeni zarobljenika, ali bez rešenja za pitanja koja ih zaista razdvajaju. Beograd, koji je između evropskog puta i tradicionalnih veza sa Moskvom, pažljivo prati i pitanje da li će Evropa dobiti mesto za pregovaračkim stolom, jer se razgovara i o budućim bezbednosnim aranžmanima na kontinentu.

Razgovore su posredovale Sjedinjene Američke Države, a ishod je na brifingu u Abu Dabiju saopštio izaslanik Džared Kušner. Prema njegovim rečima, konačan broj ljudi biće utvrđen u četvrtak, 12. novembra. Ovo su prvi direktni pregovori Kijeva i Moskve posle devet meseci, a prethodna runda, održana u Ženevi u februaru ove godine, nije donela proboj.

Šta je tačno dogovoreno u Abu Dabiju?

Kušner je dogovor opisao ovako:

„Jedna od pozitivnih stvari je što smo se dogovorili da ćemo imati najveće humanitarno oslobađanje zarobljenika, a brojeve ćemo utvrditi sutra.”

Obe delegacije su dogovor potvrdile. Šef ukrajinske delegacije Rustem Umerov rekao je posle drugog dana pregovora: „Glavni rezultat je da smo uspeli da postignemo dogovor o razmeni zarobljenika velikih razmera.” Pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski, koji vodi rusku delegaciju, poručio je: „Postigli smo osnovni dogovor o još jednoj razmeni zarobljenika velikih razmera. Detalji će uskoro biti objavljeni.”

Ni Kijev ni Moskva zvanično nisu objavili ni broj ljudi ni rok. Zvaničan broj za sada ne postoji, ali brojke kruže. Ruski general Aleksandar Zorin izjavio je za agenciju TASS da će to biti najveća razmena dosad, sa više od 1.000 ljudi sa svake strane, a prema istoj agenciji ona bi trebalo da se obavi za dve do tri nedelje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u utorak, 10. novembra, da se razgovaralo o formatu 1.000 za 1.000 ili 1.500 za 1.500.

Koliko bi ovo bila velika razmena?

Politički analitičar Dmitrij Medvedenko za Al Džaziru podseća da razmene nisu novost i da se obavljaju i bez ovakvog diplomatskog angažmana: „Na svaka dva ili tri meseca razmeni se od 100 do 300 zarobljenika sa obe strane; to je kanal koji zaista radi.” Da bi razmena bila najveća, kaže on, mora da premaši razmenu 1.000 za 1.000 iz maja prošle godine.

Ta razmena je usledila posle razgovora u Istanbulu. Od tada su zabeležene i manje: po 200 ljudi u martu ove godine, posle ženevskih razgovora, i po 270 ljudi 23. oktobra, što je bila jedanaesta razmena u 2026. Dogovor iz Abu Dabija bi, ako se potvrdi brojka koju navodi TASS, nadmašio sve prethodne.

Zašto glavna pitanja ostaju otvorena?

Kušner je razgovore opisao kao težak, ali koristan posao:

„Ovo je bio veoma težak sastanak, ali produktivan.”

Teritorija ostaje najveća prepreka. Rusija i dalje traži da se Ukrajina povuče iz dela Donbasa koji kontroliše Kijev, a Zelenski tvrdi da se o teritoriji odlučuje na nivou lidera. Moskva odbija i trenutni prekid vatre, jer traži šire bezbednosne aranžmane pre nego što prestane sa dejstvima. Putin i Zelenski nisu bili u Abu Dabiju: ukrajinski predsednik je boravio u državnoj poseti Kopenhagenu, gde je o toku razgovora obavešten video vezom.

Na pitanje Euronewsa kada dolazi vreme za susret dvojice predsednika, Kušner je odgovorio da „treba još malo posla da se do toga stigne, a mi guramo kamen uzbrdo”. Dodao je da Rusi, kako je rekao, žele više napretka pre takvog susreta, jer „očigledno između lidera nema velikog poverenja ni ljubavi”. Ipak, kako je naveo, samo lideri mogu da donesu konačne odluke.

Član ukrajinske delegacije David Arahamija ocenio je da su razgovori bili među najtežima i da su ruski predstavnici došli sa posebno strogim instrukcijama iz Moskve. Ipak je poručio: „Postigli smo zaista značajan napredak.” Zalaže se za što skoriji novi krug i izrazio je nadu da se rešenje može naći pre nove godine. Zelenski je iz Kopenhagena rekao da je „neophodno da prvi korak bude okončanje ovog rata i obezbeđivanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu”, dodajući da se razmatraju i širi formati razgovora sa evropskim predstavnicima.

Gde je u svemu Evropa?

Evropski predstavnici bili su u Abu Dabiju na odvojenim konsultacijama sa Ukrajincima i Amerikancima, ali nisu sedeli za trojnim stolom. Umerov je najavio da će ukrajinska delegacija u sredu nastaviti razgovore sa evropskim partnerima. Arahamija smatra da sledeći razgovori treba da budu multilateralni, a ne trilateralni, uz evropsko učešće.

Moskva se o tome izjašnjava različito, zavisno od izvora. Prema Al Džazirinom izveštaju, Medinski je rekao da Rusija nije protiv učešća Evropske unije, ali da ne zna o čemu bi razgovarali, s obzirom na to da, kako tvrdi, evropska strana nije iznela predloge. Euronews prenosi oštriju verziju: „Ne, nismo komunicirali sa njima. Zaista ne razumemo u kom su svojstvu ovde.” Kušner je rekao da će sa dvojicom predsednika razgovarati i o tome da li se Evropljani mogu uvesti u format i da on postane multilateralan.

Šta sledi posle Abu Dabija?

Kušner i specijalni izaslanik Stiv Vitkof putuju u četvrtak, 12. novembra, u Moskvu, gde će se sastati sa predsednikom Vladimirom Putinom. Odatle idu u Dablin na razgovor sa Zelenskim. Kušner je rekao da u Moskvu nose ono što je dogovoreno, kao i nameru da se „napravi više napretka po pitanjima o kojima se razgovaralo, jer vidimo neka otvaranja i neke prilike”.

Naš tekst od 10. novembra pokrivao je samo početak razgovora za stolom u Abu Dabiju. Konačan broj zarobljenika, koji Kušner najavljuje za četvrtak, pokazaće da li će razmena stvarno premašiti hiljadu ljudi po strani, kako navodi ruska agencija.