Putin Vitkofu i Kušneru: evropske trupe su legitimna meta

Vladimir Putin je u četvrtak, 12. novembra, u Kremlju oko dva sata razgovarao sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, a posle sastanka je ponovio da bi evropske trupe poslate u Ukrajinu posle prekida vatre Rusija smatrala legitimnom metom. Izaslanici su iz Moskve otputovali pravo u Dablin, gde se sastaju sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Sastanak u Kremlju sledi posle dvodnevnih razgovora u Abu Dabiju, završenih u sredu, o kojima smo pisali ranije. Bili su to prvi direktni kontakti ruske i ukrajinske delegacije posle devet meseci, a osim dogovora o razmeni većeg broja zarobljenika, čiji tačan broj nije saopšten, većeg pomaka nije bilo. Kušner je u Moskvi rekao da su se delegacije složile oko mnogih principa, ali da su i dalje daleko kad je reč o nekim načinima da se do mira stigne.

Šta je Putin poručio izaslanicima?

Prema agencijskim izveštajima, Putin je američkim gostima rekao da bi dolazak evropskih jedinica u Ukrajinu posle prekida vatre bio potpuno neprihvatljiv, a Rusija bi ga shvatila kao pretnju svojoj bezbednosti. Završio je rečenicom koju prenosi AP:

„Drugim rečima, rat bi se odmah nastavio.“

Ruski predsednik je ponovio i da granicom sa Ukrajinom u budućem sporazumu Moskva smatra četiri oblasti koje je anektirala 2022, iako ih nikada nije potpuno zauzela.

Prema Interfaksu, Putin je predložio i zajedničku rusko-ukrajinsku humanitarnu misiju za Konstantinovku, po uzoru na dogovor o Oleškima. Rusiji je, rekao je, potrebno pet dana da razmini područje, a u gradu je ostalo još oko 400 do 500 civila.

Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku, razgovore je posle sastanka ocenio kao korisne. Rekao je da je američka strana podržala predlog humanitarne misije i da će Putin o Ukrajini razgovarati sa Donaldom Trampom na samitu APEC u Kini krajem meseca.

Zašto Kremlj ne želi Evropu za pregovaračkim stolom?

Kušner je objasnio da je jedan od ciljeva posete bio da Putin odobri učešće evropskih predstavnika u razgovorima o širim bezbednosnim aranžmanima na kontinentu. Vašington i Zelenski žele da Evropa odredi jednu osobu koja bi pregovarala sa Moskvom. Rusija, s druge strane, ne želi evropske države u direktnim pregovorima, jer ih optužuje da finansiraju i naoružavaju ukrajinsku vojsku.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da Evropa prvo mora da imenuje svog predstavnika, pa tek onda može da uđe u razgovore:

„Evropljani se svađaju kao pauci u tegli. Ako neko preuzme inicijativu da uspostavi kontakt sa ruskom stranom, takvi ljudi se suočavaju sa izopštavanjem.“

Vitkof je posle sastanka rekao da će, kako je naveo, „biti moguće najaviti novu rundu trilateralnih razgovora u kojoj bi učestvovali i Evropljani“. Time je najavljeno ono što je Moskva do sada odbijala, ali datum ni sastav nisu saopšteni.

U Dablinu zaseda skup predstavnika više od 40 evropskih zemalja, na kome je i generalni sekretar NATO Mark Rute. On tvrdi da su SAD, Evropa i Ukrajina „vrlo usklađene“ oko toga kakve bi bezbednosne garancije trebalo da izgledaju, posle sastanka u Parizu u januaru, ali dodaje:

„Ali sada nam, naravno, treba mirovni sporazum, ili bar prekid vatre.“

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na istom skupu rekao je da će naredna nedelja biti „presudan test spremnosti Rusije da zaustavi ovaj rat“. Zelenski je u sredu uveče u Dablinu razmenu zarobljenika nazvao pozitivnim korakom, ali je ponovio da Ukrajina neće predati okupirane teritorije u zamenu za mir. Prozor mogućnosti, kako ga vidi, mogu da otvore političke promene: demokrate koje u januaru preuzimaju Kongres posle izbora na sredini mandata i glasanje u Francuskoj sledeće godine.

„Politički pejzaž u Evropi mogao bi da se promeni 2027. Vidimo i da se promene već dešavaju u Sjedinjenim Državama“, rekao je Zelenski.

Kako je Ukrajina dočekala dan sastanka?

U noći uoči sastanka Rusija je na Ukrajinu ispalila rakete i 123 drona, od kojih je 73 bilo mlaznih, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, uz pogotke na 17 lokacija. U Kijevu je dron pogodio devetospratnicu u opštini Solomjanski i izazvao požar, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko. Poginula je jedna žena, petoro je povređeno. Zamenik ministra energetike Artem Nekrasov javio je da je devet oblasti ostalo bez struje.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je oborilo 71 ukrajinski dron i da je pogodilo vojne pogone i energetske objekte. Izveštaji se razilaze oko cilja u glavnom gradu: u jednom se navodi fabrika dronova, u drugom raketna fabrika, uz postrojenja za raketno gorivo i delove za dronove u okolini Kijeva. Moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanjin javio je da je protivvazdušna odbrana oborila pet dronova koji su leteli ka ruskoj prestonici.

Zelenski je u isto vreme upozorio da Ukrajina ponovo trpi usporavanje američkog sistema Starshield, vojne verzije Starlinka, i da su vojne jedinice zabeležile „značajne smetnje“, među njima ograničenje brzine ukrajinskih dronova na oko 160 kilometara na čas. Vojna istraga je, kako je naveo, utvrdila da ograničenja nisu slučajne greške. Ako neko u Americi odlučuje tako da ukrajinsku teritoriju tretira kao da nije ukrajinska, rekao je, „to nam govori kuda stvari idu“.

Na ruskoj strani, u Sankt Peterburgu je u četvrtak rano ujutru poginuo ruski vojnik kada mu je eksplodiralo vozilo, saopštio je Istražni komitet Rusije, ne navodeći identitet žrtve ni ko stoji iza eksplozije. Portal Fontanka navodi da je reč o pukovniku i da je bomba u automobilu aktivirana čim je krenuo.