Tramp, Si i Putin se 19. novembra sastaju u Šenženu

Bela kuća je u petak, 13. novembra, potvrdila da će se predsednici Sjedinjenih Država, Kine i Rusije, Donald Tramp, Si Đinping i Vladimir Putin, sastati na prvom trojnom sastanku, u četvrtak 19. novembra u kineskom Šenženu. Dnevni red čine nuklearni arsenali, rat u Iranu i cene energenata, pitanja koja se tiču i Evrope, a time i Srbije.

Šta je potvrđeno i gde se sastanak održava

Susret je zakazan na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), koji se u Šenženu održava 18. i 19. novembra i okuplja 21 privredu. Washington je istog dana potvrdio i Trampov dolazak na samit.

Prema Beloj kući, glavna tema je smanjenje nuklearnog naoružanja. Portparolka Bele kuće Olivija Vejls rekla je novinarima:

„Predsednik je jasno stavio do znanja da će, između ostalih tema, razgovarati o smanjenju nuklearnog naoružanja u svetu.“

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da je „sastanak lidera zemalja kao što su Rusija, Kina i Sjedinjene Države izuzetno značajan“. Dodao je da se bilo koji dogovor postignut u Šenženu ne može nametnuti drugima.

Zašto su nuklearni arsenali glavna tema?

Ugovor Novi START, poslednji nuklearni sporazum između SAD i Rusije, istekao je u februaru 2026. Tramp je tada odbio rusku ponudu da se ugovor produži za još godinu dana i zatražio „novi, poboljšani i modernizovani“ dogovor koji uključuje i Peking.

Brojke objašnjavaju zašto Kina okleva. Prema procenama Pentagona, Peking ima više od 600 bojevih glava, dok SAD i Rusija imaju po više od 5.000. Kineško ministarstvo spoljnih poslova poručilo je prošlog meseca da bi bilo „ni pravično, ni razumno, ni realno“ tražiti od Kine da u ovoj fazi pristupi takozvanim trilateralnim pregovorima o nuklearnom razoružanju.

Zato i sami američki zvaničnici ne obećavaju mnogo. Neimenovani visoki zvaničnik Trampove administracije rekao je novinarima da se ne očekuje nikakav sporazum, a sastanak je opisao kao „početak, nadajmo se, razgovora“.

Hoće li se pregovarati o Ukrajini?

Prema američkoj strani, neće. Isti zvaničnik rekao je da će Tramp s Sijem i Putinom razgovarati o ratu sa Iranom, ali ne o ratu u Ukrajini. Obrazložio je to rečima:

„Kina zapravo nije deo tog procesa, pa ne deluje primereno da se tamo vodi rasprava o Ukrajini.“

Washington vodi zasebne mirovne razgovore: američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner ove nedelje su posetili Ukrajinu i Rusiju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ipak strahuje da bi se na sastanku moglo pregovarati o Ukrajini bez Kijeva.

Ta bojazan hrani poređenja sa Jaltom iz 1945. Pjotr Tolstoj, funkcioner ruske Dume, pomenuo je „novu Jaltu“, a Peskov je poređenje odbacio.

Šta stoji iza susreta

Tramp je, prema navodima agencije AP, srdačno prišao Siju posle prošlogodišnjeg primirja u trgovinskom ratu, uprkos razlikama oko rata u Iranu. Sa Putinom se do sada lično sastao sedam puta, poslednji put na Aljasci u avgustu 2025. Sa Sijem je razgovarao osam puta, uključujući Sijevu državnu posetu Vašingtonu u septembru. Putin i Si su se, prema istom izvoru, sreli više od 40 puta otkako je Si postao predsednik 2013.

Rat u Iranu, koji su SAD i Izrael pokrenuli 28. februara, Peking već traži njegov kraj jer ugrožava kinesko snabdevanje energijom: Ormuski moreuz zatvoren je više od 100 dana, a kroz njega je pre rata prolazila trećina kineskog uvoza sirove nafte.

Analitičari očekuju više simbolike nego rezultata. Sajmon Mabon, profesor međunarodne politike na Univerzitetu u Lankasteru, rekao je za Al Džaziru:

„Mislim da će to biti više performativno, Donald Tramp igra globalnog državnika, a ne mirotvorca.“

Sastanak u Šenženu zakazan je za 19. novembra, a američki zvaničnik poručuje da se nikakav sporazum ne očekuje.