VJT: Pretnje Veselinu Miliću u zatvoru, naložena istraga

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 20. juna da nepoznata lica upućuju pretnje Veselinu Miliću, bivšem načelniku beogradske policije, dok se nalazi u Okružnom zatvoru u Beogradu. Tužilaštvo je navelo da postoji osnov sumnje da je reč o krivičnom delu ugrožavanje sigurnosti.

Tim povodom naloženo je Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da bez odlaganja formira predmet i preduzme radnje radi utvrđivanja identiteta lica koja prete. Reč je o postupku koji se vodi po službenoj dužnosti, a ne po privatnoj tužbi, što znači da tužilaštvo samo pokreće provere.

Milić je jedan od osumnjičenih u predmetu poznatom kao slučaj Senjak. Tereti se za neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca. Krivica mu nije pravosnažno utvrđena, a u ovoj fazi postupka i dalje uživa pretpostavku nevinosti.

Šta tačno tužilaštvo nalaže?

Naloženo formiranje predmeta znači da nadležno tužilaštvo otvara poseban spis u kojem će se prikupljati dokazi o pretnjama. Cilj je da se utvrdi ko stoji iza poruka i da li je njihova sadržina dovoljna za podizanje optužnice. Ugrožavanje sigurnosti je krivično delo koje obuhvata pretnju napadom na život ili telo, upućenu nekom licu ili njemu bliskim osobama.

Pretkrivični postupak u ovakvim slučajevima podrazumeva utvrđivanje porekla pretnji, način na koji su upućene i okolnosti pod kojima su stigle do pritvorenika. Pošto se radnja navodno dešava unutar zatvorskog sistema, deo provere usmeren je i na to kako su poruke uopšte mogle da dospeju do osobe u pritvoru.

Miliću je pritvor rešenjem Višeg suda u Beogradu 12. juna produžen do 12. jula 2026. godine. To znači da će, ukoliko se okolnosti ne promene, ostati u Okružnom zatvoru tokom celog perioda u kojem se vodi provera pretnji.

Ko odgovara za bezbednost u pritvoru?

Na saopštenje tužilaštva oglasila se Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Iz te institucije navedeno je da se ona stara o bezbednosti apsolutno svih lica koja se nalaze u pritvoru, bez obzira na to ko su i zbog čega su lišena slobode.

Reakcija dve institucije pokazuje da se slučaj posmatra na dva koloseka. Tužilaštvo se bavi krivičnopravnim aspektom, odnosno time da li je počinjeno delo i ko ga je počinio. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija odgovara za uslove smeštaja i fizičku bezbednost pritvorenika unutar ustanove.

Za pravni sistem ovo je pitanje šire od jednog imena. Država je dužna da garantuje bezbednost svakog lica koje je lišila slobode, jer pritvorenik nije osuđen i pred zakonom se vodi kao nevin do pravosnažne presude. Pretnja upućena osobi u državnom pritvoru otvara pitanje koliko je sistem u stanju da tu obavezu sprovede u praksi.

Da li će istraga uspeti da utvrdi ko upućuje pretnje osobi koja se nalazi pod nadzorom države?