Nafta pala oko 5 odsto, WTI na 80,55 dolara

Cena sirove nafte WTI pala je 15. juna na oko 80,55 dolara za barel, što je pad od oko 5 odsto u jednom danu i najniže zatvaranje u poslednja dva meseca. Istom putanjom kretao se i Brent, koji je takođe dotakao dvomesečni minimum. Okidač nije bio podatak o zalihama ili odluka kartela, već vest sa diplomatskog koloseka: Sjedinjene Države i Iran postigli su dogovor o prekidu sukoba i ponovnom otvaranju Hormuskog moreuza.

Pad ove veličine u jednom danu retko dolazi iz fundamenata ponude i tražnje. On dolazi iz cene rizika. Poslednjih nedelja barel je nosio dodatak koji trgovci ugrađuju kada postoji opasnost da ključni transportni koridor bude zatvoren. Čim je ta opasnost povučena, dodatak nestaje, i to brzo. Upravo to vidimo na tabli: tehnički pad od pet odsto koji odražava povratak na nivo pre eskalacije.

Zašto je Hormuski moreuz toliko bitan za cenu?

Hormuski moreuz je uski prolaz kroz koji prolazi približno petina svetskih isporuka nafte. Kada je koridor bio blokiran, tržište je računalo sa mogućnošću da značajan deo tih isporuka kasni ili bude preusmeren dužim i skupljim rutama. Ta neizvesnost se plaća unapred, kroz višu cenu barela, bez obzira na to da li je do stvarnog prekida došlo ili ne.

Predsednik Donald Tramp najavio je da isporuke nafte iz Persijskog zaliva mogu uskoro da se obnove uz ukidanje blokade, a dogovor predviđa ponovno otvaranje moreuza do kraja nedelje. Za tržište je signal jasan: kvantitet nafte koji je bio pod znakom pitanja vraća se u normalan tok. Otud i reakcija u kojoj se barel vraća na nivoe s kojih je krenuo pre rasta tenzija.

Vredi razdvojiti dve stvari. Jedna je fizička količina nafte, koja se nije bitno promenila preko noći. Druga je percepcija rizika, koja jeste. Tržište nafte plaća obe, ali u kratkom roku percepcija pomera cenu mnogo brže od fundamenata. Zato dan poput ovog izgleda dramatično na grafikonu, iako je reč o normalizaciji, a ne o novom suficitu sirovine.

Šta pad cene znači za potrošače i proizvođače?

Niža cena nafte na svetskom tržištu pogoduje uvoznicima i potrošačima energije, jer smanjuje pritisak na cene goriva i transporta. Za zemlje uvoznice, uključujući većinu evropskih, jeftiniji barel znači niži račun za uvoz i manji pritisak na inflaciju kroz cene goriva. Efekat se ne vidi odmah na pumpi, jer maloprodajne cene prate sirovinu sa zadrškom, ali smer je povoljan.

Na drugoj strani su proizvođači i izvoznici, kojima niži barel smanjuje prihod od izvoza. Zemlje čija javna kasa zavisi od nafte planiraju budžete na osnovu pretpostavljene cene barela, pa svako duže zadržavanje ispod tih projekcija znači manje sredstava za državnu potrošnju.

Ključno pitanje za naredne dane nije da li je pad realan, nego da li je trajan. Ako otvaranje moreuza protekne bez zastoja, cena bi mogla da ostane blizu dvomesečnog minimuma. Ako se dogovor pokaže krhkim, premija rizika se može vratiti jednako brzo kao što je nestala. Da li će niža nafta stići i do vašeg računa za gorivo, ili će je proizvođači sprečiti ponudom i vratiti naviše?