NIS podneo novi zahtev OFAC-u dok traje rok za vlasništvo
Posle isteka licence za pregovore 16. juna, NIS je podneo nov zahtev američkom OFAC-u dok se finalizuje prodaja Gaspromnjeftovog udela MOL-u.
- Licenca OFAC-a za pregovore važila je do 16. juna 2026, posle čega je NIS podneo nov zahtev Vašingtonu.
- U prodaji je 56,15 odsto udela Gaspromnjefta, koji preuzima mađarski MOL.
- Akcionarski sporazum stupa na snagu tek uz odobrenje OFAC-a i saglasnost Gaspromnjefta.
- Srbija po dogovoru kupuje dodatnih 5 odsto akcija NIS-a.
Licenca američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), koja je dozvoljavala pregovore o promeni vlasništva u Naftnoj industriji Srbije, istekla je 16. juna 2026, a kompanija je odmah podnela nov zahtev regulatoru u Vašingtonu. Time se postupak koji odlučuje o budućnosti jedinog rafinerijskog kapaciteta u zemlji nastavlja pod istim uslovom: nijedan deo dogovora ne stupa na snagu bez odobrenja Sjedinjenih Država.
Predmet transakcije je udeo Gaspromnjefta od 56,15 odsto u vlasničkoj strukturi NIS-a, koji preuzima mađarski MOL. Reč je o najvećoj promeni vlasništva u srpskom energetskom sektoru od privatizacije 2008. godine, kada je ruska kompanija ušla u NIS. Sada se isti udeo seli ka regionalnom igraču, a Beograd dobija priliku da poveća sopstveni uticaj na strateški resurs.
Zašto je dogovor i dalje uslovljen
Akcionarski sporazum koji su potpisali Vlada Srbije i MOL stupa na snagu tek pod dva uslova koja stoje izvan domašaja Beograda. Prvi je saglasnost Gaspromnjefta kao prodavca, a drugi je odobrenje OFAC-a, koji NIS drži pod sankcijama zbog ruskog vlasništva. Dok oba uslova nisu ispunjena, sporazum ostaje obavezujući na papiru, ali bez pravnog dejstva.
Upravo zbog toga je novi zahtev OFAC-u suštinski korak, a ne formalnost. Bez nove dozvole, pregovori i pripremne radnje za prenos vlasništva nemaju pokriće, što bi proizvođača izložilo riziku sekundarnih sankcija. Produžavanje licence je instrument kojim Vašington drži ceo proces pod kontrolom: svaki rok je istovremeno poluga i mera vremena koliko strane imaju da postignu dogovor.
Za poslovanje rafinerije u Pančevu i mreže NIS Petrol pumpi pitanje vlasništva nije apstraktno. Snabdevanje naftnim derivatima, ugovori sa dobavljačima sirove nafte i pristup bankarskim uslugama zavise od toga da li je kompanija pod sankcijama ili van njih. Svako produženje neizvesnosti pritiska obrtni kapital i poskupljuje finansiranje.
Šta dobija srpska strana
Po dogovoru, Srbija kupuje dodatnih pet odsto akcija NIS-a, čime povećava svoj vlasnički udeo u kompaniji koja je nosilac prerade nafte i značajan poreski obveznik. Iako pet odsto nije kontrolni paket, u kombinaciji sa ranijim učešćem države jača pregovaračka pozicija Beograda u upravljanju strateškim resursom.
MOL na drugoj strani dobija pristup tržištu i rafinerijskim kapacitetima u regionu u kojem već posluje preko mreže maloprodaje. Mađarska kompanija time širi svoj uzvodni i nizvodni lanac, ali preuzima i teret regulatorne neizvesnosti dok god OFAC ne potvrdi prenos. Cena udela, struktura plaćanja i rok za zatvaranje transakcije zavise od toga kada Vašington izda novu dozvolu.
Sledeća objava koja menja sliku biće odgovor OFAC-a na podneti zahtev. Do tada, ishod ostaje vezan za tri sagovornika čiji se interesi ne poklapaju u potpunosti: prodavca u Moskvi, kupca u Budimpešti i regulatora u Vašingtonu. Da li će novi rok doneti zatvaranje posla ili samo još jedno produženje neizvesnosti za rafineriju u Pančevu?
