NIS: Potpisan akcionarski ugovor Vlade i MOL-a, u igri ADNOC

Vlada Srbije i mađarska naftna kompanija MOL potpisale su Ugovor između akcionara o upravljanju Naftnom industrijom Srbije, dokument koji uređuje strukturu i način odlučivanja organa NIS-a, kao i strateške ciljeve kompanije. Potpis sam po sebi ne menja vlasničku sliku: ugovor stupa na snagu tek pod dva uslova koji još nisu ispunjeni.

Prvi uslov je da MOL i ruski Gaspromnjeft postignu sporazum o kupoprodaji udela od 56,15% koliko ruska strana drži u NIS-u. Drugi je da tu transakciju odobri Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija, poznata kao OFAC. Bez ta dva koraka akcionarski ugovor ostaje pravni okvir bez pravnog dejstva, spreman da se aktivira onog trenutka kada se vlasništvo zaista promeni.

Datum koji nadvija nad celim procesom je 1. jul, ali ne kao rok za sklapanje posla. Do tog dana važi operativna licenca koju je OFAC izdao za poslovanje NIS-a; sam kupoprodajni ugovor Gaspromnjefta i MOL-a, kao ni odobrenje te transakcije od OFAC-a, nemaju zvanično postavljen rok 1. jula i pregovori se nastavljaju. Potpisivanje upravljačkog ugovora pre samog prenosa udela je uobičajen potez u velikim transakcijama u energetici: strane fiksiraju pravila igre unapred, da se posle zatvaranja posla ne pregovara o tome ko sedi u kom organu i kako se donose odluke.

Zašto se ugovor potpisuje pre nego što je vlasništvo rešeno?

Logika je u smanjenju rizika. Akcionarski sporazum unapred rešava pitanja koja bi inače mogla da zakomplikuju zatvaranje transakcije: ko imenuje upravu, kako se glasa o kapitalnim ulaganjima, koje odluke traže saglasnost više strana. Kada se prenos 56,15% udela jednom odobri, MOL ulazi u jasno definisanu strukturu umesto u prazan prostor.

U toj strukturi pojavljuje se i treći igrač. MOL pregovara sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, ADNOC-om, o njenom ulasku u vlasništvo NIS-a kao manjinski akcionar. Ako se taj aranžman realizuje, predviđeno je da država Srbija otkupi dodatnih pet procenata akcija NIS-a, čime bi se udeo države povećao u odnosu na sadašnji.

Ulazak ADNOC-a nije samo finansijska kombinacija. Emiratska kompanija donosi pristup sirovoj nafti, što je za NIS u ovom trenutku ključno pitanje. Rafinerija u Pančevu, srce prerade NIS-a, skoro dva meseca nije radila krajem 2025. i početkom 2026. godine, upravo zbog nedostatka sirove nafte izazvanog sankcijama. Postrojenje bez sirovine je trošak, ne prihod.

Šta ostaje neizvesno do 1. jula?

Najveća nepoznata je OFAC. Američki regulator je taj koji presuđuje da li transakcija sa ruskim Gaspromnjeftom uopšte može da prođe kroz sankcioni režim. Bez tog odobrenja nema prenosa udela, nema aktiviranja akcionarskog ugovora, a ADNOC-ov ulazak ostaje hipoteza. OFAC je 6. juna izdao MOL-u zasebnu licencu za pregovore. Drugi čvor je sam dogovor Gaspromnjefta i MOL-a o ceni i uslovima, koji još nije zatvoren.

Za srpsku stranu računica je dvostruka. S jedne strane, izlazak ruskog vlasnika iz NIS-a uz odobrenje OFAC-a vratio bi rafineriju u Pančevu u redovan rad i otvorio kanal snabdevanja preko MOL-a i potencijalno ADNOC-a. S druge strane, dodatnih pet procenata akcija koje bi država otkupila znači nov kapitalni izdatak iz budžeta, čiji uslovi još nisu javno poznati.

Potpisani akcionarski ugovor je, dakle, priprema terena, ne kraj priče. Pravo pitanje nije da li su Vlada i MOL uskladili pravila upravljanja, već da li će Gaspromnjeft i OFAC uopšte omogućiti da ta pravila počnu da važe, dok operativna licenca za rad NIS-a ističe 1. jula. Šta mislite, hoće li pregovori dovesti do dogovora ili će se sve ponovo otezati?