Skok nafte i Euribor: rate kredita u Srbiji pod pritiskom
Novi skok cene nafte podigao je verovatnoću još jednog povećanja kamate Evropske centralne banke na oko 70 odsto, a preko Euribora to prati veće rate stambenih kredita u Srbiji.
- Skok cene nafte podigao je verovatnoću novog povećanja kamate Evropske centralne banke u septembru na oko 70 odsto.
- ECB je 11. juna prvi put od 2023. podigla kamatu za 25 baznih poena, na depozitnu stopu od 2,25 odsto.
- Euribor prati kamatu ECB, pa dalji rast znači veće mesečne rate za dužnike sa stambenim kreditima u evrima.
- Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničava nagli rast kamata i delimično štiti dužnike u Srbiji.
Verovatnoća da Evropska centralna banka u septembru ponovo podigne kamatu popela se, prema tržišnim procenama, na oko 70 odsto, pošto je novi skok cene nafte vratio pritisak na inflaciju u evrozoni. Za desetine hiljada domaćinstava u Srbiji koja otplaćuju stambene kredite u evrima, ta cifra iz Frankfurta nije apstraktna: ona se, sa zadrškom, prenosi direktno na mesečnu ratu.
Frankfurtska centralna banka podigla je 11. juna kamatnu stopu prvi put od 2023, za 25 baznih poena, čime je depozitna stopa dostigla 2,25 odsto. Odluku su pokrenuli rast cena energenata i inflacija podstaknuta ratom u Iranu. Novi skok nafte na svetskom tržištu sada preti da produži taj ciklus umesto da ga zaustavi, pa tržište sve ozbiljnije računa na još jedan potez naviše na jesen.
Kako se odluka iz Frankfurta preliva na ratu u Srbiji
Kanal prenosa je Euribor, referentna kamata po kojoj se banke u evrozoni međusobno zadužuju. Za nju su vezani gotovo svi stambeni krediti u evrima, uključujući one plasirane na srpskom tržištu. Kada ECB podiže svoju stopu, Euribor po pravilu prati to kretanje, a promenljivi deo kamate na kredit raste zajedno sa njim. Fiksni deo, takozvana marža banke, ostaje isti, ali osnovica na koju se dodaje postaje viša.
Ključna je reč zadrška. Krediti su vezani za tromesečni ili šestomesečni Euribor, pa se svako povećanje na ratu prenosi tek po isteku tog perioda. Dužnik čiji se kredit revidira na šest meseci neće osetiti jesenju odluku odmah, već sa pomeranjem od nekoliko meseci. Ta odložena reakcija često stvara privid mirovanja: rata neko vreme stoji, a onda se, na dan revizije, popne skokovito.
Za ilustraciju, na stambenom kreditu od 100.000 evra sa preostalih dvadeset godina otplate, povećanje efektivne kamate za pola procentnog poena znači nekoliko desetina evra više mesečno. Na godišnjem nivou to je iznos koji za prosečno domaćinstvo nije zanemarljiv, posebno kada se poklopi sa poskupljenjem energenata koje je i pokrenulo ceo ciklus.
Koliko su dužnici u Srbiji zaista zaštićeni?
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga postavlja granice koje ublažavaju najoštrije scenarije. Propis ograničava način na koji banka može da menja promenljivu kamatnu stopu i vezuje je za javno objavljen i proverljiv parametar, pa banka ne može proizvoljno da diže ratu izvan kretanja Euribora i ugovorene marže. To dužnika delimično štiti od naglih skokova, ali ga ne izoluje od samog tržišta: ako Euribor raste, raste i rata, samo u kontrolisanim i unapred definisanim koracima.
Dužnici koji žele da izbegnu neizvesnost imaju na raspolaganju nekoliko poteza. Refinansiranje kredita fiksnom kamatom zaključava trošak na ceo period otplate, po ceni da je početna stopa obično viša od promenljive. Prevremena delimična otplata smanjuje glavnicu na koju se kamata obračunava. Oba poteza zavise od pojedinačnog ugovora i kamatne razlike u datom trenutku, pa ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima.
Suština je da naredna odluka ECB neće biti daleka vest iz Frankfurta, već stavka koja se pojavi u obračunu rate po isteku tromesečja ili polugodišta. Da li ćete do jeseni proveriti na koji je Euribor vezan vaš kredit i kada mu ističe period revizije?
