Euribor na 2,82: rata za kredit od 100.000 evra veća 42 evra

Šestomesečni euribor je 11. septembra iznosio 2,820%, najviše otkad je godina počela, pokazuju podaci koje navodi Biznis.rs. Broker Nenad Gujaničić iz Momentum sekjuritisa za Novu ekonomiju daje nešto drugačiju sliku: po njegovom računu ista stopa je sa oko 2,1% u februaru stigla na 2,88%, skok od 70 baznih poena. Razlika dolazi otuda što izvori uzimaju različite polazne mesece, januar naspram februara, ali pravac je isti: euribor raste, a sa njim i rate stambenih kredita u Srbiji.

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) je prošlog četvrtka, 10. septembra, podigao sve tri ključne kamatne stope za po 25 baznih poena. Depozitna stopa je otišla na 2,5%, stopa na glavne operacije refinansiranja na 2,65%, a stopa na graničnu kreditnu liniju na 2,90%. Prema Biznis.rs to je drugo ovogodišnje povećanje, a tržište već uračunava još jedno do kraja godine.

“Tržište procenjuje da postoji velika verovatnoća da će ECB do kraja godine još jednom podići kamatne stope za uobičajenih 25 baznih poena”, kaže Gujaničić.

Direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić za Biznis.rs objašnjava zašto procenat kojim euribor raste nije ono što dužnik oseti u rati.

“Kamata na kredit se sastoji iz euribora i fiksne marže banke, pa rast euribora od 0,7 procentnih poena znači rast kamate od tačno toliko na ceo preostali dug. Dužnik ne oseća procentualni rast euribora od 30 odsto, on oseća 0,7 poena više kamate”, objašnjava Vasić.

Ista logika važi i za tromesečni euribor: sa 2,029% u januaru porastao je na 2,647% do 11. septembra, rast od 0,618 procentnih poena, odnosno oko 30,5%.

Koliko tačno poskupljuje rata?

Na primeru stambenog kredita od 100.000 evra na 25 godina, uz maržu banke od 3%, Vasić računa da je rata sa euriborom od 2,105% iznosila oko 591 evro, a sa 2,820% oko 633 evra. Razlika je 42 evra mesečno, odnosno oko 510 evra godišnje, samo od kretanja euribora od početka godine.

“Na svakih 100.000 evra preostalog duga sa dugim rokom otplate povećanje euribora od 0,25 procentnih poena znači oko 15 evra veću mesečnu ratu”, navodi Vasić za Biznis.rs.

Za Novu ekonomiju isti sagovornik daje posebnu, užu procenu, vezanu samo za poslednje, septembarsko povećanje ECB, bez ostatka godine.

“Za tipičan stambeni kredit od 100.000 evra, ovo povećanje kamatne stope može doneti rast mesečne rate za oko 50 evra”, kaže Vasić.

Ta cifra od 50 evra nije uporediva sa računicom od 42 evra za ceo period od januara, jer meri drugi interval, samo poslednju odluku ECB, a ne kompletan rast euribora od početka godine.

Efekat je veći kod privrede. Firma sa kreditom za obrtna sredstva od 500.000 evra, vezanim za tromesečni euribor, zbog ovogodišnjeg rasta plaća oko 3.100 evra više kamate godišnje, prema Vasićevom primeru.

Kada tačno rata poskupljuje?

Promenljivi deo kamate usklađuje se prema ugovoru: kod tromesečnog euribora četiri puta godišnje, kod šestomesečnog dva puta. Dužnici sa kreditima vezanim za tromesečni euribor mogli bi rast da osete već od oktobra 2026, dok se korisnici šestomesečnog euribora sa novom ratom sreću tek u januaru 2027.

U Srbiji je, prema podacima koje za Novu ekonomiju navodi Vasić, između 9 i 10 milijardi evra evroindeksiranih kredita, najviše stambenih. Referentna kamata Narodne banke Srbije nepromenjena je od 12. septembra 2024. i iznosi 5,75%, što pomaže samo korisnicima dinarskih kredita.

“Trenutno je udeo dinarskih stambenih kredita zanemarljiv i iznosi svega jedan odsto do dva odsto”, kaže Vasić.

Naš list je ranije pisao i o meri nižih kamata za 100.000 dinara koja ističe u utorak, drugoj vrsti državne podrške koja takođe deluje na trošak stanovanja domaćinstava.

Vasić savetuje dužnicima da unapred provere uslove kredita, koji euribor je ugovoren, kolika je marža i kada dolazi sledeće usklađivanje.

“Moja preporuka je da se rata ne posmatra kao nešto što se dešava dužniku, nego kao trošak koji se planira”, zaključuje Vasić za Biznis.rs.