ECB podigla stopu, rata na 100.000 evra raste 50 evra

Evropska centralna banka (ECB) podigla je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 2,50%. To je drugo povećanje ove godine, a odluka je doneta na sastanku održanom u Berlinu, van sedišta banke u Frankfurtu. Depozitna stopa ECB, koja je godinu dana mirovala na 2%, otišla je preko 2,25% na sadašnjih 2,5%.

Za građane u Srbiji ovo nije apstraktna evropska odluka. Pre nekoliko dana pisali smo da je Narodna banka Srbije zadržala svoju referentnu stopu na 5,75% i da rate kredita ostaju iste. Sada dolazi udar sa druge strane: rate stambenih kredita u Srbiji ne prate prvenstveno stopu NBS, nego euribor, na koji je vezana većina ugovora.

Zašto rata raste iako NBS nije ništa promenila

“Odluke Evropske centralne banke na građane utiču u većoj meri nego odluke domaće centralne banke”, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum sekuritis, za Novu ekonomiju. Razlog je struktura kreditnog portfelja: građani stambene kredite u Srbiji uglavnom uzimaju indeksirane u evrima, i to sa varijabilnom kamatnom stopom, koja se sastoji od bankarske marže plus euribora.

Šestomesečni euribor je sa oko 2,1% u februaru porastao na 2,88%, što je skok od 70 baznih poena nakon najnovijeg povećanja ECB. “Tržište procenjuje da postoji velika verovatnoća da će ECB do kraja godine još jednom podići kamatne stope za uobičajenih 25 baznih poena”, kaže Gujaničić. Banke po pravilu dva puta godišnje, na svakih šest meseci, usklađuju euribor sa ugovorima o kreditima, pa korisnici varijabilnih kredita rast već osećaju ili će ga tek osetiti na sledećem usklađivanju.

Koliko tačno poskupljuje kredit od 100.000 evra

Vladimir Vasić, bankar i konsultant, za Novu ekonomiju je izračunao efekat na konkretnom primeru:

Za tipičan stambeni kredit od 100.000 evra, ovo povećanje kamatne stope može doneti rast mesečne rate za oko 50 evra.

Vasić dodaje da je poskupljenje evidentno, ali da nivoi kamata i dalje nisu dostigli vrednosti iz 2022. godine. U Srbiji trenutno postoji između 9 i 10 milijardi evra evro indeksiranih kredita, od čega najveći deo čine stambeni krediti. Udeo čisto dinarskih stambenih kredita je zanemarljiv, svega 1% do 2%, pa se građanima i dalje više isplati da uzimaju kredite u evrima jer su jeftiniji od dinarskih.

Referentna stopa NBS je 5,75% i nije menjana od 12. septembra 2024. godine, dakle pune dve godine. Vasić objašnjava da bi povratak monetarnog suvereniteta u kreditiranju zahtevao da dinar postane dugoročni izvor finansiranja, što traži vreme i stabilnost, kako bi bilo dovoljno dinarskih sredstava za plasmane.

Šira slika: inflacija, nafta i sledeća odluka ECB

Inflacija u evrozoni je u avgustu iznosila 3,3%, iznad cilja ECB od 2%. Banka je u saopštenju navela da sukob na Bliskom istoku nastavlja da stvara inflatorne pritiske:

Očekuje se da će inflacija ostati znatno iznad cilja tokom dužeg perioda.

Oko ove rečenice izvori se razilaze u pripisivanju: N1 info je eksplicitno vezuje za zvanično saopštenje banke, dok je Nova ekonomija uklapa u pasus koji se završava navodom da je to rekla guvernerka Kristin Lagard. Pouzdanija verzija je da je stav izneo saopštenje ECB, ne guvernerka lično u direktnom citatu, dok se suprotno ne potvrdi iz trećeg izvora.

Cena sirove nafte je ponovo prešla 100 dolara po barelu, a inflacija u SAD iznosi 3,7%, što drži pod pritiskom i američki Fed, čiji se zvaničnici sastaju 15. i 16. septembra. Gujaničić napominje i da su strateške rezerve nafte kod država i kompanija potrošene, što dodatno održava inflatorne pritiske. Nemačka, kao najveća privreda Evropske unije i jedan od dominantnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, prošle godine je zabeležila rast od svega 0,2%, a skup novac takve probleme dodatno produbljuje.

Tržište za sada računa da će ECB do kraja godine još jednom podići stope. Za korisnike varijabilnih kredita u Srbiji to praktično znači još jedno usklađivanje euribora naviše, pre nego što se ciklus podizanja kamata zaustavi.