Dobar rod zauzdava inflaciju: kakve nas cene hrane čekaju
Obilan letnji rod usporava rast cena hrane u Srbiji, ali klimatski udari na svetska tržišta poljoprivrednih proizvoda ostaju rizik koji domaća proizvodnja može samo delimično da amortizuje.
- Obilan letnji rod u Srbiji usporava rast cena osnovnih namirnica i skida deo pritiska sa korpe potrošača.
- Klimatske promene ponovo su uzdrmale svetska tržišta poljoprivrednih proizvoda, pa uvozne cifre ostaju glavni uvezeni rizik.
- Domaća proizvodnja može da amortizuje spoljne šokove samo delimično, jer se energija, transport i repromaterijal i dalje uvoze.
- Ključni test biće jesenja žetva i cene ulaznih troškova do kraja 2026.
Cena hrane je najosetljivija stavka svakog domaćeg budžeta, i baš tu se ovog leta prvi put u dužem periodu oseća olakšanje. Obilan poljoprivredni rod u Srbiji usporio je rast cena osnovnih namirnica, pre svega sezonskog voća i povrća, tako da pijačne tezge ovog jula nose niže cifre nego što bi tržište diktiralo u lošijoj godini. Za prosečnog kupca to je konkretan predah, jer se stavka hrane u strukturi potrošnje domaćinstava u Srbiji kreće znatno iznad evropskog proseka.
Mehanizam je jednostavan i zato pouzdan. Kada ponuda domaćih proizvoda naraste, trgovac nema prostora da drži visoku maržu, a uvozna roba gubi cenovnu prednost. Efekat je najvidljiviji na povrću, jajima i mleku, gde kratak lanac od proizvođača do tezge brzo prenosi svaki višak roda u nižu cenu. Problem je što taj mehanizam radi samo dok traje sezona i dok su ulazni troškovi pod kontrolom.
Zašto dobar rod ne znači i trajno jeftiniju trpezu?
Domaća njiva ne postoji u izolaciji. Klimatske promene ponovo su uzdrmale svetska tržišta poljoprivrednih proizvoda, od suše i toplotnih talasa do poremećenih rokova setve i žetve kod velikih izvoznika. Kada globalna ponuda pšenice, kukuruza ili uljarica oslabi, referentne cene na svetskim berzama rastu, a taj signal stiže i do srpske trpeze kroz uvoz, stočnu hranu i preradu.
Tu je granica onoga što domaći rod može da uradi. Srbija svoju poljoprivredu i dalje oslanja na uvezenu energiju, gorivo, veštačko đubrivo i deo repromaterijala, pa svaki skok tih troškova pojede deo koristi od dobre žetve. Drugim rečima, obilan rod obara cenu sirovine na tezgi, ali ne dira strukturne troškove koji stoje iza hleba, mesa i mlečnih proizvoda. Zbog toga usporavanje inflacije koje sada vidimo treba čitati kao sezonski predah, a ne kao trajan zaokret.
Vredi podsetiti i na noviju istoriju. Poslednjih nekoliko godina cene hrane bile su glavni pokretač ukupne inflacije, pa je svako smirivanje ove stavke direktno olakšanje za monetarnu politiku i za realne plate. Ako se rast cena hrane zadrži na nižem nivou, pritisak na ukupan indeks potrošačkih cena slabi, što ostavlja više prostora za stabilnost dinara i predvidljiviju kamatnu politiku.
Šta kupca čeka do kraja godine?
Naredni test je jesen. Kada prođe vrhunac sezone svežeg voća i povrća, na scenu stupaju cene skladištenja, prerade i uvoza, a tada se vidi koliko je dobar rod zaista amortizovao spoljne šokove. Ključni pokazatelji biće cene pšenice i kukuruza posle žetve, kretanje troškova energije i eventualne nove klimatske nepogode kod velikih svetskih proizvođača.
Za domaćinstva praktičan zaključak je jasan. Leto donosi realnu uštedu na svežoj hrani i tu priliku treba iskoristiti, ali ne treba računati da će niže cene same po sebi potrajati u jesen i zimu. Trajnija stabilnost trpeze zavisi od toga koliko će domaća proizvodnja rasti brže od uvezenih troškova, a ne samo od jedne dobre sezone.
Da li ćete ovog leta osetiti nižu cenu hrane na svojoj pijaci, i koliko vam u kućnom budžetu znači usporavanje rasta cena osnovnih namirnica?
