FAO: cene hrane najviše od 2022, šećer skočio 11,9%

Indeks cena hrane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iznosio je u avgustu 133,3 poena, pokazuju podaci koje je organizacija objavila 4. septembra. To je mesečni rast od 1,9 odsto u odnosu na revidiranu julsku vrednost od 130,8 poena, i godišnji rast od 2,5 odsto. Poslednji put je indeks bio ovoliko visok u novembru 2022. godine.

I dalje je reč o vrednosti oko 17 odsto nižoj od rekorda iz marta 2022, postignutog neposredno posle početka ruske invazije na Ukrajinu. Ali pravac je jasan: u avgustu su porasle cene u svih pet grupa koje FAO prati, žitarice, biljna ulja, šećer, meso i mlečni proizvodi.

Glavni ekonomista FAO Maksimo Torero objašnjenje je dao u saopštenju organizacije:

Rast svetskih cena hrane je upozorenje da se premija na rizik vraća na tržišta hrane: klimatski udari, geopolitičke napetosti i poremećeni tokovi logistike spajaju se i sažimaju očekivanja ponude.

Šećer poskupeo najviše

Najveći pojedinačni skok zabeležen je kod šećera, 11,9 odsto za mesec dana, na najviši nivo od juna 2025. Razlog je slabija proizvodnja u centralno-južnom delu Brazila, najvećeg svetskog izvoznika, uz zabrinutost zbog uticaja El Ninja na proizvodnju u Aziji i najavu Indije da uvozi sirovi šećer bez carine.

Žitarice su poskupele 2,2 odsto, na najviši nivo od maja 2024. Pšenica je porasla 2,6 odsto u odnosu na jul i čak 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, uz poremećaje u izvozu preko Crnog mora i slabiju proizvodnju u Evropi posle vrućina i suše. Kukuruz je poskupeo 2,5 odsto, delom i zbog poremećaja u snabdevanju posle zatvaranja Hormuškog moreuza, a pirinač 0,5 odsto. Biljna ulja su porasla 1,1 odsto, mlečni proizvodi 2,3 odsto, a meso 1 odsto.

U posebnom izveštaju o žitaricama, objavljenom istog dana, FAO je snizio prognozu svetske proizvodnje žitarica za 2026. godinu za 3,4 miliona tona, na 2.980 miliona tona. To je 2 odsto manje nego 2025, ali i dalje druga najveća žetva ikada zabeležena. Odnos svetskih zaliha i potrošnje žitarica na kraju sezone 2026/27 procenjuje se na 31,6 odsto, nešto niže nego prethodnih 31,9 odsto.

Kao uzroke FAO navodi ekstremne vrućine i sušu u Evropi, očekivani efekat vremenskog fenomena El Nino i poremećaje u trgovini izazvane ratovima u Ukrajini i Iranu.

Francuska najavljuje milijardu evra pomoći

Šteta od letnjih vrućina i suše u Evropi već ima konkretnu cenu. Francuska vlada najavila je milijardu evra hitne pomoći poljoprivrednicima čiji su usevi, pašnjaci i vodosnabdevanje oštećeni vremenskim nepogodama. Ministarka poljoprivrede Ani Ženevar rekla je novinarima da paket predstavlja ogroman napor s obzirom na trenutni budžetski kontekst, u trenutku kada francuska vlada priprema politički osetljiv budžet uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Oko polovine sredstava, 520 miliona evra, ide na brze isplate posle štete od vremenskih nepogoda, dok ostatak pokriva olakšice na poreze na zemljište, pomoć pri plaćanju socijalnog osiguranja i subvencije za gorivo.

Francuski poljoprivredni sindikat FNSEA procenjuje da će gubici u proizvodnji ove leta premašiti 10 milijardi evra, dok se šteta u stočarstvu i ratarstvu pojedinačno već procenjuje na više od 5 milijardi evra. Nova toplotna talasa najavljena je ove nedelje u Francuskoj, najvećem poljoprivrednom proizvođaču Evropske unije.

Podaci koje FAO prati odnose se na cene na svetskom tržištu, ne na police prodavnica, pa se efekat avgustovskog skoka u domaće cene hrane po pravilu preliva sa zakašnjenjem od nekoliko meseci.