Nafta pala: Brent pod 91 dolar posle primirja u Hormuzu

Brent je pao na 90,893 dolara za barel, minus 7,67 odsto u jednom trgovačkom danu, dok je američki WTI kliznuo na 84,183 dolara, minus 6,95 odsto. Ovakav pad cene u toku jedne seanse ne beleži se često, a razlog je jednostavan: sa naftnog tržišta počeo je da nestaje strah.

Tokom vikenda Vašington i Teheran obustavili su uzajamne udare i, uz posredovanje Omana, pokrenuli diplomatske pregovore o situaciji u Moreuzu Hormuz. Kroz taj tesnac prolazi približno petina svetske ponude nafte, pa svaka pretnja njegovom zatvaranju odmah uzida takozvanu geopolitičku premiju rizika u cenu barela. Čim je pretnja popustila, ta premija je počela da se topi, a s njom i cena.

Zašto jedna vest obara cenu za skoro osam odsto?

Nafta se ne kotira samo prema tome koliko se danas iskopa i potroši, nego i prema tome šta tržište očekuje sutra. Kada raste verovatnoća da bi Hormuz mogao da bude blokiran, kupci i trgovci unapred plaćaju više da bi obezbedili isporuku, pa cena raste iako se nijedan barel fizički ne izgubi. Taj višak iznad ravnotežnog nivoa upravo je premija rizika.

Obustava udara i početak pregovora deluju u suprotnom smeru. Situacija se, kako se navodi, menja iz časa u čas, ali smer je jasan: što je manja verovatnoća prekida isporuke, to je manja premija koju tržište zahteva. Zato je pad od blizu osam odsto kod Brenta i skoro sedam kod WTI odraz promene očekivanja, ne naglog skoka proizvodnje. Iste snage koje su cenu gurale naviše sada je vuku naniže.

Efekat se prelio i na akcije. Dok nafta pada, evropski indeksi rastu, jer niži troškovi energije znače veće marže za industriju, transport i avio-kompanije koje gorivo vode kao jednu od najvećih stavki. Jeftiniji barel deluje kao rasterećenje za čitav lanac, od petrohemije do maloprodaje goriva.

Šta pad barela znači za Srbiju?

Za domaću ekonomiju svaki pad svetske cene nafte je dvosmislen signal. Sa jedne strane, niži barel vremenom smanjuje uvozni račun za energente i olabavljuje pritisak na cene na pumpama, gde se veliki deo maloprodajne cene ionako sastoji od akciza i poreza. Sa druge strane, cena koju vozač plati ne prati barel jedan na jedan, jer između svetske kotacije i pumpe stoje kurs dinara prema dolaru, marže rafinerija i fiskalni namet.

Ostaje i pitanje trajnosti. Pregovori preko Omana tek su pokrenuti, a premija rizika koja se danas topi može da se vrati preko noći ako deeskalacija stane. Za sada tržište čita primirje kao olakšanje, ali svako novo zaoštravanje na Bliskom istoku vratilo bi barel naviše jednako brzo kao što je danas pao.

Da li će ovaj pad nafte stići i do domaćih pumpi ili će ga pojesti kurs i akcize?