Pruga Beograd-Budimpešta: 2,37 milijardi, još bez datuma
Mađarsko ministarstvo saobraćaja navelo je da datum za putnički saobraćaj još ne postoji. Kineski izvođač ispravlja softver ETCS sistema, a rok ističe. Srpski deo pruge radi od oktobra 2025.
Srpski deo pruge Beograd-Budimpešta plaćen je oko 2,37 milijardi dolara (oko 2 milijarde evra), vozovi po njemu saobraćaju deset meseci, a datum kada će putnički voz iz Beograda stići u Budimpeštu i dalje ne postoji. Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture Mađarske navelo je u pisanom odgovoru da „još nije određen konkretan datum za početak putničkog saobraćaja”.
Prepreka nije u kolosecima nego u softveru. Na pruzi se privode kraju testovi Evropskog sistema za kontrolu vozova, poznatijeg po skraćenici ETCS, opreme koja nadzire brzinu voza i sama pokreće kočenje kada mašinovođa pređe dozvoljeni prag. Varijanta te opreme ugrađena na ovoj pruzi koristi se u Kini, ali ne i na evropskim prugama, i odatle dolaze neusaglašenosti.
Zašto voz još ne prelazi granicu kod Kelebije?
Mađarska strana je kineskim stručnjacima predala detaljnu listu uočenih softverskih grešaka i postavila rok za ispravke. Taj rok se bliži kraju, a ministarstvo je u odgovoru bilo izričito:
Rok za završetak ovih ispravki se približava.
Ako ispravke prođu proveru, probne vožnje bez putnika mogle bi da počnu u avgustu, a putnički saobraćaj bi, po oceni istog ministarstva, „mogao početi već ove jeseni”. Redosled je time zadat: prvo softver, pa vožnje bez putnika, pa red vožnje. Nijedan od tri koraka nema fiksiran datum.
Ministarstvo je povuklo i granicu preko koje neće:
Dok kineski izvođač radova u potpunosti ne ispuni sve važeće evropske zahteve za bezbednost železnica, mađarska vlada neće prihvatiti sistem.
Radove na mađarskoj deonici izvodi konzorcijum CRIC-CCCC, sastavljen od kompanija China Railway International i China Communications Construction Company.
Koliko je pruga do sada koštala
Pruga Beograd-Budimpešta duga je 350,7 kilometara, od čega 183 kilometra prolaze kroz Srbiju, a 167,7 kilometara kroz Mađarsku. Projektovana najveća brzina iznosi 200 kilometara na čas.
Srpske deonice plaćene su ovako:
- Beograd centar - Stara Pazova: 474,7 miliona dolara sa svim aneksima
- Stara Pazova - Novi Sad: 651,9 miliona dolara
- Novi Sad - Subotica - državna granica: oko 1,25 milijardi dolara
Zbir iznosi oko 2,37 milijardi dolara. Prvu i treću deonicu sa 85% pokriva kredit kineske Export-Import banke, dok je srednja, Stara Pazova - Novi Sad, finansirana iz ruskog kredita, a radove je vodio RZD International.
Deset meseci Subotice kao krajnje stanice
Srbija je svoj deo puštala u etapama. Deonica Novi Sad - Subotica - državna granica otvorena je 3. oktobra 2025, a redovan putnički saobraćaj na relaciji Beograd - Subotica krenuo je pet dana kasnije, 8. oktobra 2025. Od tog dana „Soko” vozi do Subotice i tu staje, iako je ekonomska svrha cele pruge veza sa Budimpeštom i dalje sa Bečom.
Deset meseci je, dakle, kapital od preko dve milijarde dolara u tlu radio na trećini svoje namene: domaći prevoz do Subotice, bez međunarodnog toka putnika koji je bio glavni argument za investiciju.
Šest polazaka koji čekaju u redu vožnje
Planirani red vožnje je razrađen do relacija. Predviđena su dva međunarodna voza mađarskog prevoznika MAV, EC „Avala” i EC „Ivo Andrić”, na liniji Beograd centar - Subotica - Kelebija - Budimpešta Keleti - Beč. Uz njih je predviđeno i šest dnevnih polazaka vozova „Soko” u oba smera između Beograda i Budimpešte.
Ti polasci postoje na papiru duže nego što srpski deo pruge radi. Sledeći proverljiv korak je avgust i prve vožnje praznih kompozicija preko granice.
