Autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad: 28 milijardi kredita

Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini tri odvojena predloga zakona o zaduživanju države kod poslovnih banaka za finansiranje autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, a zbir ta tri kredita iznosi 28 milijardi dinara (oko 239 miliona evra po srednjem kursu). Uz same predloge prvi put su vidljivi i uslovi: rok, marža, naknade i cena prevremene otplate.

Ko pozajmljuje i koliko

• UniCredit Bank Srbija: najviše 13 milijardi dinara (oko 111 miliona EUR)
• NLB Komercijalna banka: najviše 10 milijardi dinara (oko 85 miliona EUR)
• Banca Intesa: 5 milijardi dinara (oko 43 miliona EUR)

Ugovori o dugoročnim investicionim kreditima sa sve tri banke potpisani su u julu 2026. Osnov za njih je okvirni komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova, potpisan 10. novembra 2023, i njegov aneks 4 vredan 300 miliona evra. Sredstva se mogu povlačiti tri godine od dana stupanja ugovora na snagu.

Koliko košta taj novac?

Kamatna stopa je kod sva tri kredita ista: tromesečni BELIBOR uvećan za fiksnu maržu od 2,4% godišnje. BELIBOR je referentna kamata po kojoj banke u Srbiji pozajmljuju dinare jedna drugoj, dakle promenljivi deo cene, dok marža ostaje ista do kraja otplate.

Naknada za obradu i realizaciju iznosi 0,3% na ukupan iznos kredita i plaća se jednokratno. Ista stopa se plaća i na godišnjem nivou, na sredstva koja država ugovori a ne povuče. Prevremena otplata nije besplatna: naplaćuje se 1,5% na iznos koji se vraća pre roka, pa računica o ranijem razduživanju mora da uključi i tu stavku.

Rokovi su jedina stavka po kojoj se tri ugovora razlikuju. Kredit UniCredita otplaćuje se polugodišnje, dospeva za devet godina i nosi dve godine počeka, perioda u kome se glavnica ne vraća. Krediti Banca Intese i NLB Komercijalne banke otplaćuju se kvartalno, dospevaju za deset godina i nose tri godine počeka. Glavnica se u sva tri slučaja vraća u jednakim ratama.

Šta ostaje od budžetskog okvira

Zakonom o budžetu za 2026. godinu odobreno je zaduživanje za ovaj projekat do 35 milijardi dinara. Ova tri ugovora troše 28 milijardi, odnosno 80% odobrenog okvira. Za ostatak godine ostaje prostor od sedam milijardi dinara (oko 60 miliona EUR), a sve preko toga traži novu odluku Skupštine.

Zašto je zaduženje u dinarima

Sva tri kredita ugovorena su u dinarima, uz obrazloženje da se time podržava veća upotreba domaće valute i smanjuje devizni rizik u finansijskom sistemu. Za budžet to ima dve posledice. Kurs evra više ne može da uveća dinarsku protivvrednost duga, ali cena servisiranja zavisi od BELIBOR-a, dakle od kretanja domaćih kamata u narednoj deceniji.

Ovo zaduženje ulazi u istu sliku koju smo opisali kada je javni dug porastao za 1,95 milijardi evra dok je udeo u BDP-u pao: nominalni iznos duga raste, a održivost se brani rastom bruto domaćeg proizvoda i infrastrukturnim ulaganjima koja taj rast treba da proizvedu. Banatski krak mreže autoputeva je jedan od projekata koji se na tu logiku oslanja.

Naredni korak je izjašnjavanje poslanika o sva tri predloga zakona, jer bez usvajanja u Skupštini ugovori potpisani u julu ne mogu da stupe na snagu.