Urea 800 dolara po toni: hrana skuplja u Srbiji 2027
JPMorgan najavljuje da bi hrana u svetu mogla poskupeti 5 odsto do sredine 2027. Cena uree sa Bliskog istoka udvostručena je na 800 dolara po toni, a domaći proizvođači procenjuju rizik za setvu.
Pet odsto: toliko bi, prema izveštaju JPMorgana, mogle da porastu globalne cene hrane u prvoj polovini 2027. godine. Cifra je više od trenutne inflacije u Srbiji, koja iznosi 1,9 odsto i koja je usporila upravo zahvaljujući sporijem rastu cena hrane. Razlika između te dve brojke je i razlog zašto domaći agroekonomisti i proizvođači đubriva ovih dana računaju koliko će poremećaji na Bliskom istoku stići do njive u Vojvodini.
Izveštaj JPMorgana navodi nestašicu đubriva kao jedan od ključnih razloga za očekivano poskupljenje, uz visoke temperature i sušne dane. Reč je o efektu sa zakašnjenjem: đubriva su potrebna u ranim fazama rasta useva, pa se posledice nestašice osećaju i godinu dana kasnije, bez obzira na to kakvo će snabdevanje biti u međuvremenu.
Zašto Ormuski moreuz diže cenu đubriva
Kroz Ormuski moreuz prolazi oko trećine svetskog azotnog đubriva, vrste ključne za oko polovinu svetskih useva, i oko petine svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa. Proizvodnja uree zavisi od amonijaka, koji se dobija iz prirodnog gasa, pa svaki poremećaj u regionu direktno podiže ulaznu cenu.
Posledica se već vidi u brojkama: urea sa Bliskog istoka trenutno se prodaje za oko 800 dolara po metričkoj toni, naspram manje od 400 dolara godinu dana ranije. Cena je, drugim rečima, udvostručena za dvanaest meseci.
Na tržište dodatno pritiska i Kina, koja je ograničila izvoz uree i azotnih đubriva kako bi zaštitila sopstvene zalihe pred prolećnu setvu, i osiguravajuće kuće, koje su podigle premije za ratni rizik na brodske pošiljke kroz moreuz, što diže i cenu transporta.
Koliko je Srbija zaista izložena
Prema podacima Privredne komore Srbije, 60 odsto uvoza đubriva u zemlju dolazi iz Rusije, a po oko sedam odsto iz Kazahstana, Austrije i Mađarske. Kod same uree je zavisnost od Rusije još veća: 80 odsto uvoza. Bliski istok u toj strukturi ima marginalnu ulogu, što Srbiju direktno štiti od prekida na Ormuskom moreuzu, ali ne i od posrednog efekta preko cene energenata koji ulaze u svaku proizvodnju.
To potvrđuje i Nebojša Mićić, potpredsednik za prodaju hemijske divizije Elixir Grupe, za Novu ekonomiju: “Srbija nije izolovana od kretanja na globalnom tržištu, tako da bi dugotrajniji poremećaji u proizvodnji i međunarodnoj trgovini mineralnim đubrivima mogli da se odraze i na domaću poljoprivredu.”
Mićić dodaje da bi se taj uticaj prenosio prvenstveno kroz rast cena pojedinih vrsta đubriva i sirovina, odnosno kroz veće troškove poljoprivredne proizvodnje, i da manja primena mineralnih hraniva, ako do nje dođe, sa vremenskim pomakom pritiska prinose i ponudu. Ipak, upozorava da eventualni rast globalnih cena hrane ne bi automatski i u istom procentu prešao na domaće tržište, jer konačan efekat zavisi i od domaće proizvodnje, cena energenata i odnosa ponude i tražnje u Srbiji.
Kompanija ističe da joj sirovine ne dolaze sa Bliskog istoka i da je zahvaljujući diversifikovanim lancima snabdevanja proizvodnja stabilna, ali da rast cena energenata već pritiska troškove, posebno kod azotnih đubriva i amonijaka. O neposrednoj nestašici na domaćem tržištu, kaže Mićić, trenutno nema reči, upravo zbog domaćih proizvodnih kapaciteta.
Puzajući rast koji menja setvu
Agroekonomista Žarko Galetin ocenjuje da prognoza JPMorgana zvuči realno. “U strukturi bazičnih proizvoda, a to su žitarica, uljarice i slično, su svi inputi kod kojih je u proteklom periodu zabeležen rast cena, od goriva do đubriva. S druge strane, imamo logističke probleme, kao što je zatvaranje Ormuskog moreuza, koje su takođe uračunate u cenu proizvoda kroz maržu rizika”, kaže Galetin za Novu ekonomiju.
Prema njegovoj oceni, cene primarnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom nivou rastu sporo, ali stalno. “Ti proizvodi imaju praktično puzajući rast, on je mali, ali je ipak rast. I to je problem kod ovih proizvoda, jer je u pitanju siguran rast. Koliko će on još da ide, to zavisi od geopolitičkih prilika, koje su vrlo neizvesne, pa i od dostupnosti robe”, zaključuje Galetin.
Taj puzajući rast već menja odluke o setvi. Slično je i u Sjedinjenim Državama, gde farmeri, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, planiraju da u 2026. smanje površine pod kukuruzom i povećaju setvu soje, upravo zbog rasta cena đubriva i goriva. U domaćim uslovima to za sada znači opreznije računanje, a ne odustajanje od kukuruza i suncokreta: deo proizvođača razmatra manje ulaganje u azot ili prelazak na kulture kojima ga treba manje, što u oba slučaja vodi ka manjoj žetvi u 2027. Ovakvo poskupljenje inputa dolazi na sušu koja je već jednom oborila prinos, kada je, kako smo pisali, suša odnela polovinu roda dok je bilo osigurano samo 15 odsto njiva.
Za sada, poruka i Privredne komore i proizvođača je ista: nema neposredne nestašice đubriva u Srbiji, ali rast cena ostaje realan rizik koji zavisi od toga koliko dugo će Ormuski moreuz ostati usko grlo svetskog snabdevanja.
