Volstrit potonuo, nafta skočila skoro osam odsto
Dau Džons pao oko 1,5 odsto, WTI nafta skočila blizu 7,8 odsto na oko 76 dolara za barel, a zlato palo posle izjave predsednika Trampa da je primirje sa Iranom gotovo i novih američkih udara.
- Dau Džons pao oko 1,5 odsto na približno 52.127 poena, S&P 500 i Nasdak minus 0,9 odsto (podaci sredinom trgovanja 8. jula).
- Cena američke nafte WTI skočila oko 7,8 odsto na blizu 76 dolara za barel, uz nagli rast Brenta.
- Zlato palo 1,87 odsto na oko 4.031 dolar po unci, uz rast prinosa na desetogodišnje američke obveznice.
- Okidač: obnovljena napetost SAD i Irana i izjava predsednika Trampa da je primirje gotovo.
Dau Džons indeks pao je oko 1,5 odsto na približno 52.127 poena sredinom trgovanja 8. jula, dok su S&P 500 i Nasdak izgubili po oko 0,9 odsto, na približno 7.436, odnosno 25.585 poena. Rasprodaju je pokrenula obnovljena vojna napetost između Sjedinjenih Država i Irana, pošto je predsednik Donald Tramp poručio da smatra da je primirje sa Teheranom gotovo i najavio nove američke udare.
Reakcija tržišta pratila je već poznat obrazac za geopolitičke šokove: kapital je bežao iz akcija u sektore koji nose manji rizik. Jedini segmenti koji su beležili rast bili su energetski i defanzivni sektor, dok je ostatak indeksa pao. Ovakva rotacija pokazuje da investitori ne cene sam pad prihoda kompanija, već premiju rizika koju nosi neizvestan ishod sukoba u Zalivu.
Zašto nafta skače kad berze padaju?
Cena američke nafte marke WTI porasla je oko 7,8 odsto na blizu 76 dolara za barel, uz paralelan i nagli rast severnomorskog Brenta. Logika je direktna: Iran kontroliše pristup Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi znatan deo svetske isporuke sirove nafte. Svaka naznaka da bi taj koridor mogao biti ugrožen podiže premiju na svaki barel, bez obzira na trenutnu ravnotežu ponude i tražnje.
Za uvoznike, uključujući i Srbiju, poskupljenje nafte na svetskom tržištu prenosi se na pumpe sa zadrškom od nekoliko nedelja, preko formule za obračun akciza i marži. Skok od gotovo osam odsto u jednom danu nije trajna cena, ali pokazuje koliko je energetski račun osetljiv na politiku, a ne samo na proizvodnju.
Ono što je ovoga puta neobično jeste ponašanje zlata. Umesto da poraste kao klasično sklonište u kriznim trenucima, plemeniti metal pao je 1,87 odsto na oko 4.031 dolar po unci. Razlog leži u istovremenom rastu prinosa na desetogodišnje američke državne obveznice: kada obveznice nude veći prinos, trošak držanja zlata, koje ne donosi kamatu, postaje veći, pa deo kapitala prelazi u papire.
Ko gubi, a ko dobija na eskalaciji
Na strani gubitnika su avio-kompanije, prevoznici i industrija sa visokim energetskim troškovima, kojima skuplja nafta direktno pritiska maržu. Potrošačke kompanije i tehnološki sektor takođe trpe, jer viši prinosi na obveznice snižavaju sadašnju vrednost njihove buduće zarade, što je matematika koja najviše kažnjava akcije sa visokom procenom.
Na strani dobitnika su naftne kompanije i proizvođači oružja, čije akcije prate defanzivni sektor. Njihova zarada raste upravo u trenucima kada ostatak tržišta gubi, što ih čini prirodnim zaklonom u ovakvim danima. Za investitore u Srbiji i regionu, glavni kanal uticaja ide preko cene energenata i preko evra, jer jači dolar u kriznim epizodama poskupljuje uvoz.
Presudno pitanje nije koliko je berza pala u jednom danu, već koliko dugo će trajati neizvesnost. Ako se retorika o kraju primirja pretvori u produženi sukob, premija rizika na naftu ostaće ugrađena u cene mesecima. Ako se tenzija smiri, tržišta obično brzo vrate izgubljeno. Šta mislite, da li je ovo kratkotrajan geopolitički šok ili početak dužeg poskupljenja energije?
