Svinjetina skuplja do 15%, but 920 dinara po kilogramu
Cena žive vage tovnih svinja skočila je na 220 do 230 dinara po kilogramu, skoro dvostruko u odnosu na period pre afričke kuge. Sveže meso poskupelo je 10 do 15 odsto.
Cena tovnih svinja popela se na 220 do 230 dinara po kilogramu žive vage bez poreza na dodatu vrednost, skoro dvostruko u odnosu na 140 do 160 dinara koliko je iznosila pre izbijanja afričke kuge svinja krajem jula. Sveže svinjsko meso u mesarama je u istom periodu poskupelo od 10 do 15 odsto, pokazuju cene prikupljene u Novom Sadu.
Kilogram buta u novosadskim mesarama sada košta od 795 do 920 dinara, karmenadla od 560 do 870, vrat od 735 do 850, a sveže meso za suvomesnate proizvode od 600 do 790 dinara. Meso mladih svinja prodaje se po oko 850 dinara za kilogram. Potrošači tokom leta poskupljenje nisu jako osetili, jer se svinjetina po visokim temperaturama tradicionalno manje kupuje.
Sanja Čelebićanin iz Udruženja odgajivača svinja Srbije kaže da je posle meseci gubitaka u lancu proizvodnje konačno uspostavljena ravnoteža:
Konačno smo postigli da u lancu proizvodnje svi budu zadovoljni. U periodu kada je veliki broj svinja bio zaražen kugom, ali i znatno ranije, samo su odgajivači beležili gubitke. Sa cenom žive mere od 140 do 160 dinara bez PDV-a nisu mogli da pokriju troškove tova. Sada je ravnoteža u cenama postignuta tako da niko u proizvodnom ciklusu ne posluje sa gubitkom, a da zbog toga ne trpe ni kupci.
Dok je cena žive vage odgajivačima konačno pokrila troškove, drugi deo lanca, tov prasadi, sada posluje u minusu. Zabrana tova i dalje važi u zaraženim područjima i u krugu od deset kilometara oko njih, pa se ne može kupiti ni domaće ni uvozno prase. Prase od 25 kilograma zbog toga košta svega oko 6.000 dinara, a farme najvećih proizvođača u Sremu, u Laćarku, Martincima i Kuzminu, ostale su prazne bez podmlatka. Jedan od stočara sa tog područja to je opisao ovako, u izjavi datoj listu Dnevnik:
Na snazi je još uvek zabrana tova zbog bolesti svinja u zaraženim područjima i okolini, u prečniku od deset kilometara. Ne može da se kupi ni domaće prase ni prase iz uvoza, iako je podmladak neophodan za pokretanje novog ciklusa proizvodnje. Zato su prasići jeftini, a stočari koji se bave tovom krmača, prasad prodaju sa gubitkom.
Prema rečima Čelebićaninove, novi tovljenici sa domaćih farmi, prosečne težine oko 120 kilograma, trebalo bi na linije za klanje da stignu za desetak dana. “Procenjuje se da će nedeljno klanicama biti isporučivano oko 15.000 grla”, navela je ona. Dodala je i da je Srbija tokom 2025. godine uvezla oko 36.000 tona zamrznute svinjetine za prerađivačku industriju, znatno manje nego 50.000 tona koliko je uvezeno 2024. godine. Samo u julu 2026. iz inostranstva je stiglo oko 2.000 tona zamrznutog mesa.
Uzrok poremećaja na tržištu je afrička kuga svinja, registrovana krajem jula, zbog koje je uginulo ili eutanazirano više od 36.000 grla. Vršilac dužnosti direktora Uprave za šume Vladimir Nikolić izjavio je da je bolest, prema poslednjem preseku, prisutna u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta, sa najizraženijim rizikom u Sremskom, Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, kao i na području Beograda. On je ocenio da situacija ide u dobrom pravcu, ali da opuštanja nema:
Ohrabruje to što prethodnih dana beležimo sve manje novih slučajeva zaraze i očekujemo da će se taj trend nastaviti. Ipak, nema mesta opuštanju.
Razmere epidemije u lovištima potvrđuje i izvršni direktor za lovstvo u javnom preduzeću Vojvodinašume Branislav Stankov, po čijim rečima je afrička kuga svinja registrovana u 16 od 17 lovišta kojima to preduzeće gazduje. Jedino lovište bez potvrđenog slučaja je na krajnjem severu Vojvodine, na području Subotičkih šuma.
Sa strane prerade, Zoran Matijević iz Industrije mesa Matijević ocenjuje da su cene svinjetine praktično dostigle plafon i da za nova poskupljenja nema prostora, pre svega zbog konkurencije velikih trgovinskih lanaca. Ponuda tovnih svinja je, kako kaže, trenutno solidna, a uvoz je gotovo u potpunosti sveden na meso namenjeno preradi. “Uvoza ima samo kod mesa potrebnog za preradu”, naveo je on.
I odgajivači i prerađivači se, dakle, slažu da tržište posle avgustovskog šoka ulazi u fazu stabilizacije: cena žive vage ostaje na nivou koji pokriva troškove tova, uvoz zamrznutog mesa je u padu drugu godinu zaredom, a nove isporuke sa domaćih farmi trebalo bi da u narednih desetak dana ublaže manjak koji je zabrana tova napravila u lancu snabdevanja. Ostaje otvoreno koliko dugo će zabrana u zaraženim područjima potrajati, jer od nje zavisi kada će se farme u Sremu ponovo napuniti podmlatkom.
