Beograd: kvadrat 3.219 evra, stanovi skuplji 15,81 odsto
Prosečan kvadrat stana u Beogradu popeo se na 3.219 evra, a stan u Srbiji sada kosta u proseku 100.157 evra, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za prvo polugodište 2026.
Prosečan kvadratni metar stana u Beogradu u prvom polugodištu 2026. godine koštao je 3.219 evra, 13,94% više nego godinu ranije, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Reč je o razradi izveštaja o tržištu nepokretnosti koju je RGZ objavio po gradovima i beogradskim opštinama.
Na nivou cele Srbije prosečna cena stana u prvoj polovini godine iznosila je 100.157 evra, rast od 15,81% u odnosu na isti period 2025. Taj procenat se odnosi na cenu čitavog stana, ne na cenu kvadrata: prosečan kvadrat stana u Srbiji koštao je 1.918 evra, dok je medijalna, srednja vrednost bila 1.800 evra, a za taj pokazatelj RGZ nije objavio posebnu godišnju stopu rasta na republičkom nivou.
Zašto je novogradnja jeftinija po kvadratu
Starogradnja je u proseku koštala 94.433 evra po stanu, uz rast od 15,36%, odnosno 1.935 evra po kvadratu, uz rast od 16,26%. Novogradnja je po celom stanu skuplja, 105.702 evra uz rast od 15,14%, ali je po kvadratu jeftinija od starogradnje: 1.872 evra, uz rast od 12,65%. Razlika dolazi iz strukture ponude: nova gradnja u proseku nudi veće stanove, pa je cena po kvadratu niža iako je cena celog stana viša.
Beograd i dalje najskuplji
Prosečna cena stana u Beogradu iznosila je 197.689 evra, 14,95% više nego u istom periodu prošle godine. Savski venac ostaje najskuplja opština, sa kvadratom od 4.210 evra, na šta utiče i Beograd na vodi koji se nalazi na njegovoj teritoriji. Slede Stari grad sa 4.030 evra i Vračar sa 3.639 evra po kvadratu. Najjeftinija je Rakovica, gde je kvadrat u proseku koštao 2.600 evra. Sam kompleks Beograd na vodi izdvojen je posebno, sa prosečnom cenom od 5.821 evra po kvadratu, na osnovu 55 prodatih stanova u tom periodu.
Van Beograda je najskuplji kvadrat u Novom Sadu, 2.359 evra, ispred Niša sa 1.765 evra, Užica sa 1.634 evra i Kragujevca sa 1.575 evra. Najjeftiniji kvadrat u zemlji zabeležen je u Kikindi, 957 evra.
Apartmani na planinama
Na turističkim lokacijama tržište čine uglavnom apartmani. Kod postojećih objekata najviša prosečna cena zabeležena je u opštini Čajetina, na Zlatiboru, 1.628 evra po kvadratu. Kod novogradnje prednjači katastarska opština Brzeće u opštini Brus, u podnožju Kopaonika, sa 1.940 evra po kvadratu.
Šire tržište nepokretnosti
U prvom polugodištu je zaključeno 61.343 kupoprodajnih ugovora, tek 0,2% više nego godinu ranije. Ukupna vrednost prometa dostigla je 4,2 milijarde evra, rast od 10,1%. Stanovi su i dalje najveći deo tržišta: 61%, odnosno oko 2,5 milijarde evra, uz rast vrednosti od 11,4% i istovremeni pad broja ugovora od 1,9%, što pokazuje da rast vrednosti dolazi od viših cena, a ne od većeg broja transakcija.
Kreditom je finansirano 14% svih kupovina nepokretnosti, procentni poen više nego godinu ranije, a kod stanova taj udeo iznosi 33%, tri procentna poena više. Najskuplji stan u ovom periodu prodat je na Starom gradu u Beogradu, za 2,6 miliona evra, a najviša zabeležena cena po kvadratu bila je 12.000 evra. Najviše ugovora, 5.543, zavedeno je u Novom Sadu, dok je najveći novčani promet, 841,3 miliona evra, prošao kroz Prvi osnovni sud u Beogradu.
Republički geodetski zavod je krajem avgusta već objavio deo ovih podataka, o broju ugovora i ukupnom prometu, o čemu je portal Srpske novine pisao u tekstu “Manje prodatih stanova u Srbiji, promet 2,5 milijarde evra”. Današnja razrada donosi ono što je tada nedostajalo: cene po kvadratu, po gradovima i po beogradskim opštinama, kao i podatak da je novogradnja po kvadratu jeftinija od starogradnje.
