Wizz Air traži od Srbije rešenje spora oko baze u Beogradu
Wizz Air traži da Srbija hitno izmeni nova pravila za strane avio-kompanije, tvrdeći da ugrožavaju bazu u Beogradu i više od 200 radnih mesta, dok Evropska komisija proverava izmene propisa.
Kompanija Wizz Air je danas, 12. septembra, uputila javni poziv vlastima Srbije da hitno reše regulatorni spor za koji tvrdi da ugrožava opstanak njene baze na aerodromu u Beogradu. Navod stoji u saopštenju mađarskog niskotarifnog prevoznika, koje potpisuje Owain Jones, na funkciji Chief Corporate Officer kompanije.
Avio-kompanija posluje u Srbiji duže od 15 godina i, prema sopstvenim navodima, u to poslovanje je uložila sume koje se mere stotinama miliona evra. Do sada je na linijama iz Srbije i ka Srbiji prevezla više od 14 miliona putnika, a samo ovog leta oko 700.000 putnika na više od 3.000 letova. Wizz Air navodi da u Srbiji direktno drži više od 200 radnih mesta, dok posredno, kroz turizam, ugostiteljstvo i vazduhoplovstvo, od njegovog poslovanja zavisi još nekoliko hiljada poslova.
Oko čega je spor?
Spor se vodi oko izmena pravila o izdavanju odobrenja stranim avio-kompanijama, uvedenih tokom ove godine u Srbiji. Wizz Air tvrdi da te izmene ugrožavaju održivost beogradske baze, i dodaje da pitanje nadilazi jednu kompaniju: tiče se radnih mesta, konkurencije, pristupačnih cena karata, povezanosti Srbije sa Evropom i poverenja stranih investitora u domaće tržište.
Kompanija navodi i da Evropska komisija već proverava da li su izmene srpskih vazduhoplovnih propisa u skladu sa obavezama koje Srbija ima iz sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru. Ishod te provere Wizz Air ne najavljuje, ali je pominje kao dodatan pritisak na Beograd da spor reši brzo.
Podršku zahtevu, prema navodima kompanije, dalo je i oko 25.000 građana koji su potpisali peticiju za zaštitu baze i poslovanja Wizz Aira u Beogradu. Kompanija tim brojem potkrepljuje tvrdnju da pitanje prevazilazi njene sopstvene poslovne interese.
Jones u saopštenju poručuje da kompanija ne traži privilegiju, nego jednake uslove:
Ne tražimo poseban tretman. Tražimo jednak tretman i priliku da se za srpske putnike takmičimo cenom, uslugom i mrežom destinacija.
On dodaje da je izbor sada na srpskoj strani:
Srbija treba da privlači investicije i unapređuje povezanost, a ne da dovodi i jedno i drugo u pitanje.
Ko je izložen riziku
Ako se baza u Beogradu zaista pokaže neodrživom, prvi na udaru su zaposleni kod kompanije i firme iz lanca koji zavisi od njenih letova: turističke agencije, hoteli i ugostitelji u gradovima koje Wizz Air povezuje sa Beogradom. S druge strane, izmene pravila o odobrenjima uvedene su radi drugačijeg uređenja tržišta stranih prevoznika, a Wizz Air je za sada jedina kompanija koja je na njih ovako javno i oštro reagovala.
Za ekonomiju pitanje nije zanemarljivo. Avio-povezanost je jedan od pokazatelja koje strani investitori prate pri proceni tržišta, a spor sa kompanijom koja je u Srbiji uložila stotine miliona evra šalje signal koji nadilazi sam avio-sektor i dotiče se šire ocene o predvidivosti pravila za strani kapital.
Wizz Air u saopštenju poručuje da ostaje spreman za dalji razgovor sa srpskim vlastima, Direktoratom civilnog vazduhoplovstva i evropskim institucijama, radi hitnog rešenja spora. Sledeći koraci zavise od odgovora nadležnih u Beogradu i od ishoda provere Evropske komisije, koja treba da utvrdi da li su nova pravila u skladu sa sporazumom o zajedničkom vazdušnom prostoru.
Kompanija u saopštenju ističe i stav da zaštita jedne kompanije od konkurencije, po njenoj oceni, ne štiti nikoga, dok konkurencija donosi niže cene karata, više destinacija i bolju povezanost. Wizz Air zaključuje da putnici u Srbiji zaslužuju pravo da biraju između više prevoznika, a ne da im se taj izbor pravilima suzi.
