Wizz Air prevezao 700.000 putnika, baza u Beogradu upitna

Wizz Air je u junu, julu i avgustu 2026. godine u Srbiji obavio više od 3.000 letova i prevezao oko 700.000 putnika, saopštila je kompanija. Brojku je iznela u trenutku kada je njena baza na aerodromu Nikola Tesla predmet spora sa domaćim regulatorom, spora koji je u međuvremenu stigao i do Brisela.

Mađarski niskotarifni prevoznik navodi da njegovo poslovanje u Srbiji direktno drži više od 200 radnih mesta, uz hiljade dodatnih u avio-industriji, turizmu, ugostiteljstvu i saobraćaju. Doprinos srpskoj privredi samo tokom letnje sezone kompanija procenjuje na nekoliko stotina miliona evra. Od početka rada u Srbiji 2010. godine Wizz Air je prevezao više od 14 miliona putnika i danas održava oko 30 direktnih linija ka evropskim destinacijama. Bazu u Beogradu otvorio je godinu dana kasnije, 2011, a danas u njoj drži četiri bazirana aviona i učešće od oko 22 odsto na aerodromu Nikola Tesla, čime je drugi najveći prevoznik posle Er Srbije.

Kompanija je uz brojke objavila i da je peticiju za očuvanje beogradske baze potpisalo 25.000 građana.

Zašto Wizz Air preti gašenjem baze?

Spor je počeo u martu 2026, kada je Direktorat civilnog vazduhoplovstva izmenio pravilnik i preciznije definisao uslove pod kojima strane avio-kompanije mogu da koriste takozvanu treću i četvrtu slobodu vazduha, tehnički izraz za pravo da se putnici prevoze direktno između matične zemlje i strane destinacije. Wizz Air tvrdi da nove odredbe onemogućavaju nastavak sadašnjeg modela baznih operacija i da je u junu prvi put javno najavio da će, ako propisi ostanu na snazi, morati da zatvori bazu u Beogradu u novembru.

Andraš Rado, direktor komunikacija kompanije, tada je na konferenciji za medije u Beogradu rekao: “Prema novom propisu moraćemo da zatvorimo našu bazu u novembru. To je nešto što ne želimo da uradimo. Želimo da nastavimo da letimo iz baze u Beogradu i da ovi ljudi nastave da rade za nas.”

Direktorat civilnog vazduhoplovstva odbacuje optužbe. Institucija tvrdi da nijednoj avio-kompaniji nije uskraćeno saobraćajno pravo i da se novi propisi primenjuju jednako na sve prevoznike, ne samo na Wizz Air. Razgovori kompanije sa regulatorom, uz posredovanje mađarske vazduhoplovne vlasti, do sada nisu doveli do dogovora. Rado je poručio i da vremena za rešenje ostaje “veoma malo”, bez preciznog roka, i dodao: “Konkurencija je dobra za putnike. Kada postoji konkurencija, kompanije moraju da budu bolje, da nude bolje usluge i niže cene.”

Spor je u međuvremenu prerastao okvire Srbije. Evropska komisija je potvrdila da ispituje slučaj Wizz Aira i Srbije, kako bi utvrdila da li je povređen sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području. To je prvi put da se ovakav spor domaćeg regulatora i strane avio-kompanije razmatra na nivou Brisela, što sporu daje težinu koja prevazilazi jednu kompaniju i jedan aerodrom.

Ovejn Džons, glavni direktor za korporativne poslove Wizz Aira, u saopštenju povodom letnje sezone poručio je da je povezanost ekonomski resurs koji Srbija treba da štiti, ne da ugrožava:

“Viz er je deo avio-industrije Srbije više od 15 godina i želimo da nastavimo da ulažemo, otvaramo radna mesta i povezujemo građane Srbije sa Evropom. Pozivamo srpske vlasti da zaštite otvoreno i konkurentno tržište avio-saobraćaja i obezbede fer i transparentne uslove za sve avio-kompanije.”

Kompanija dodaje da ostaje posvećena Srbiji i da će nastaviti dijalog sa vlastima kako bi se pronašlo rešenje koje čuva povezanost, izbor za potrošače, radna mesta i širu privredu. Da li će do rešenja doći pre novembra, i da li će presuditi domaći regulator ili istraga Evropske komisije, ostaje otvoreno pitanje na koje odgovor tek treba da stigne.