Wizz Air u Beogradu: rok za sporni član pomeren na mart 2027

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije odložio je do 28. marta 2027. primenu člana 3 stav 4 Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu, odredbe zbog koje je Wizz Air upozoravao na zatvaranje svoje baze u Beogradu od novembra 2026. Dopuna pravilnika usvojena je 25. septembra, objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije broj 93/2026 od 28. septembra, a na snazi je od danas, 29. septembra. Pretnja zatvaranjem od novembra time otpada, ali sporna odredba nije ukinuta.

Šta je tačno odloženo?

Pravilnik je Direktorat doneo u martu 2026. godine. Član 3 stav 4 predviđa da odobrenja za redovan prevoz po pravima treće i četvrte slobode vazdušnog saobraćaja važe za letove koji počinju i završavaju se na teritoriji države koja je ovlastila stranog prevoznika, odnosno u Evropskoj uniji kada je reč o prevoziocu iz EU. Wizz Air je to tumačio kao zabranu da rotacije počinje u Beogradu.

Dopunom je dodat član 15a, prelazna odredba, koja glasi:

„Na letove stranih avio-prevozilaca koji na dan stupanja na snagu ovog pravilnika započinju i završavaju na teritoriji Republike Srbije, odredba člana 3. stav 4. ovog pravilnika primenjuje se na zahteve za izdavanje odobrenja koji se odnose na saobraćajne periode koji počinju 28. marta 2027. godine ili kasnije.”

Za zahteve koji se odnose na ranije periode, dakle i za celu zimsku sezonu 2026/27, sporni stav se neće primenjivati. Od kraja marta 2027. on važi u punom obimu, osim ako se propis u međuvremenu ne promeni ili rok ne bude ponovo pomeren.

Šta su tvrdile strane u sporu?

Glavni korporativni direktor kompanije Ovejn Džons objasnio je tokom spora u čemu je problem:

„Zabrinutost kompanije Wizz Air u vezi sa Pravilnikom odnosi se na izmene člana 3, prema kojima će odobrenja izdata na osnovu prava treće i četvrte slobode vazdušnog saobraćaja biti izdavana samo za letove koji počinju i završavaju se u Evropskoj uniji.”

Njegov zaključak, prema Džonsu, bio je da se stranom prevozniku onemogućava da svoje rotacije započinje iz Srbije. Direktorat je to odbacivao. U saopštenju je naveo da regulatorne izmene „ne predstavljaju ograničavanje prava saobraćaja, već uređivanje regulatornog okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevoznike koji posluju na tržištu Srbije”. Isti organ je 3. juna 2026. poručio da nijednom prevoziocu nije uskraćeno pravo letenja između Srbije i država članica EU, niti pravo otvaranja novih linija u skladu sa važećim sporazumima.

Kako je došlo do odlaganja?

Dopuna je usvojena dva dana pošto je 22. i 23. septembra u Briselu zasedao zajednički komitet Evropskog zajedničkog vazdušnog prostora (ECAA). Portal Ex Yu Aviation objavio je da su na marginama skupa održani bilateralni sastanci predstavnika Srbije i Evropske komisije. Wizz Air je u spor uključio i Komisiju, koja je, prema pisanju BIRN-a, razmatrala da li je izmena srpskih propisa u skladu sa obavezama koje je Srbija ranije preuzela prema EU.

U julu je Wizz Air predao Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vladi i Direktoratu peticiju sa, prema navodima kompanije, više od 21.000 potpisa građana Srbije. Portal Press.rs prenosi nezvaničnu informaciju da je zahtev za odlaganje potekao od ministarstva, a zvaničnu potvrdu tog podatka nema.

Koliko je baza velika?

Beogradska baza otvorena je 20. maja 2010. godine i u njoj je stacionirano četiri aviona. Kompanija u Srbiji zapošljava više od 150 ljudi, a u trenutku kada je spor postao javan navodila je oko 200 zaposlenih i 29 linija ka deset zemalja. Prema Aero.rs, iz baze se danas leti ka 25 destinacija. Prošle godine je na linijama ka i iz Srbije prevezeno blizu dva miliona putnika. Press.rs navodi i da je u letnjoj sezoni 2026. iz Beograda prevezeno oko 700.000 putnika na više od 3.000 letova, ali taj podatak ne nosi nijedan drugi izvor koji smo proverili.

Prema nezvaničnim informacijama Aero Telegrafa, Wizz Air je za danas zakazao sastanak sa zaposlenima u beogradskoj bazi, na kome će ih obavestiti o odluci. Odredba je odložena, ne ukinuta, a tumačenje ECAA sporazuma između Srbije i Evropske komisije ostaje otvoreno pitanje.