MMF: rast Srbije do 4 odsto u 2027, javni dug pao na 43,8 odsto
Posle uspešno završene treće revizije programa, MMF projektuje rast Srbije od 2,8 odsto ove godine, dok vlast najavljuje prvo mesto u Evropi naredne godine. Pitanje je da li građani to vide u novčaniku.
- MMF projektuje rast BDP-a Srbije od 2,8 odsto u 2026. i ubrzanje na 4 odsto u 2027.
- Realni rast u prvom kvartalu iznosio je 3,2 odsto, iznad procena NBS, MMF-a i Svetske banke.
- Javni dug pao je na 43,8 odsto BDP-a, nezaposlenost ispod 9 odsto, stopa zaposlenosti 50,7 odsto.
- Izvršni odbor MMF-a usvojio je odluku o uspešnom završetku treće revizije programa uz PCI aranžman.
Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom kvartalu 2026. iznosio je 3,2 odsto, bolje od projekcija Narodne banke Srbije, MMF-a i Svetske banke. Taj podatak je osnov na kom su izgrađene dve teze koje treba razdvojiti: jedna je tehnička procena Međunarodnog monetarnog fonda, druga je politička najava vlasti.
Prema MMF-u, rast Srbije se ubrzava. Fond projektuje povećanje BDP-a od oko 2,8 odsto u 2026. i ubrzanje na 4 odsto u 2027. godini. Uz to, Izvršni odbor MMF-a usvojio je odluku o uspešnom završetku treće revizije programa koji se sprovodi uz instrument za koordinaciju politike, takozvani PCI aranžman. Fond je istovremeno preporučio da fiskalni deficit ostane ograničen na 3 odsto BDP-a ove i naredne godine, što je signal da se dinamika rasta ne sme finansirati novim zaduživanjem.
Najava da će Srbija biti prva u Evropi po stopi rasta dolazi sa političke strane. Predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da je Srbija u prvom kvartalu bila četvrta ekonomija u Evropi po stopi rasta, sa ciljem da do kraja godine dođe na treće, a naredne godine na prvo mesto. MMF takvu rang-listu ne objavljuje: Fond daje projekciju rasta i ocenu programa, dok je rangiranje interpretacija vlasti zasnovana na tim brojevima.
Šta zapravo pokazuju makro brojke
Iza stope rasta stoji set pokazatelja koji čine sliku stabilnijom nego prethodnih godina. Javni dug pao je na 43,8 odsto BDP-a, što je ispod granice od 45 odsto koja se u domaćem fiskalnom okviru tretira kao zona opreza. Nezaposlenost je ispod 9 odsto, a stopa zaposlenosti iznosi 50,7 odsto, što znači da je nešto više od polovine radno sposobnog stanovništva formalno zaposleno.
Kombinacija rasta iznad tri odsto, pada duga i kontrolisanog deficita je upravo profil koji MMF traži kada potvrđuje reviziju aranžmana. Treba imati u vidu da PCI aranžman ne podrazumeva povlačenje novca od Fonda, već nadzor nad ekonomskom politikom: uspešna revizija je ocena da se zacrtani okvir poštuje, a ne kredit. Preporuka o deficitu od 3 odsto je granica koju Fond postavlja kao uslov da rast ostane održiv, a ne posledica zaduživanja.
Da li građani osećaju rast u novčaniku?
Ovde se makro slika i kućni budžet razilaze. Stopa rasta BDP-a meri ukupnu privrednu aktivnost, ali ne govori kako je rast raspoređen po stanovništvu. Stopa zaposlenosti od 50,7 odsto znači da značajan deo radno sposobnih i dalje nije formalno zaposlen, a pad duga i kontrola deficita pre svega štite državnu kasu od buduće krize, ne nužno raspoloživi dohodak danas.
Za Branka koji prati brojeve, ključno pitanje nije da li Srbija raste, jer podaci to potvrđuju, već da li se taj rast pretvara u realne plate, niže cene osnovnih namirnica i pristupačnije kredite. Projekcija rasta od 4 odsto u 2027. je ambiciozna, a njena vrednost za prosečno domaćinstvo zavisi od toga koliko se prelije u dohodak, a koliko ostane statistika. Da li ćete vi prvo poverovati u brojke ili u svoj račun na kraju meseca?
