Brent iznad 93 dolara posle Rezaijevih poruka o Ormuzu
Dan pošto je prvi put od avgusta dotakao 89,16 dolara, Brent je u sredu skočio na 93,34 dolara, a WTI na 87,68 dolara, posle izjava iranskog zvaničnika.
Cena nafte Brent vratila se u sredu iznad 93 dolara po barelu, svega dan pošto je prvi put od avgusta pala ispod 90 dolara. Na londonskom tržištu barel se popodne trgovao po 93,34 dolara, što je za 1,85 dolara više nego na utorkovom zatvaranju. Američka referentna sorta WTI koštala je 87,68 dolara, za 1,64 dolara više nego dan ranije.
Kako su se kretale cene
Utorak je bio dan pada. Brent je tokom sesije dotakao 89,16 dolara, što je prvi nivo ispod 90 dolara od avgusta, a dan je zatvorio na 91,49 dolara, uz pad od 1,17%. Isti dan je i korpa Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) pojeftinila za 5,71 dolar, na 86,02 dolara, što je njen prvi pad ispod 90 dolara od kraja avgusta.
Ključne cene u poslednja dva dana:
- Brent, utorak, zatvaranje: 91,49 dolara (pad od 1,17%)
- WTI, utorak, zatvaranje: 86,04 dolara (pad od 0,93%)
- Brent, sreda tokom prepodneva: oko 92,50 dolara (rast od oko 1,1%)
- WTI, sreda tokom prepodneva: oko 86,70 dolara
- Brent, sreda popodne: 93,34 dolara
- WTI, sreda popodne: 87,68 dolara
Prema podacima Rojtersa, od početka novembra Brent je pojeftinio 21%, a WTI 17%. Rast iz srede je, dakle, samo delimično vratio ono što je izgubljeno u prvih jedanaest dana meseca.
Šta je rekao Mohsen Rezai
Trgovci su u sredu gledali poruke iz Vašingtona i Teherana o okviru za okončanje rata. Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u ponedeljak da namerava da se uzdrži od novih napada na Iran, nakon apela zemalja iz regiona, među kojima je i Katar, koji posreduje u pregovorima. Pomorska blokada Irana, prema njegovim rečima, za sada ostaje.
Odgovor iz Teherana stigao je preko Mohsena Rezaija, čelnika iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost. U razgovoru za libansku televiziju Al Majadin on je rekao da će Iran otvoriti Ormuski moreuz tek kada Vašington ispuni uslove, među kojima je i ukidanje pomorske blokade. Odbacio je i mogućnost da se obogaćeni uranijum iznese iz zemlje, a izveštaje o pregovorima nazvao je lažnim vestima. Vašington, s druge strane, insistira da nuklearna pitanja moraju ući u mirovne pregovore. Teheran tvrdi da nuklearni program razvija isključivo u mirnodopske svrhe.
Cenu su podigli i novi napadi na komercijalne brodove u moreuzu. Analitičar UBS-a Đovani Staunovo ocenio je šta je poruka iz Teherana promenila na tržištu:
Nova poruka iz Teherana umanjila je nadu da bi napetosti mogle da splasnu u kratkom roku, pa cene nafte ponovo rastu.
Zašto ni sporazum ne bi odmah vratio naftu u promet
Čak i ako se dve strane dogovore, tanker saobraćaj kroz moreuz ne bi se vratio preko noći. Analitičari LSEG-a upozorili su u belešci objavljenoj u utorak da bi nafta u većim količinama mogla da poteče tek pošto se uklone mine. Kao dodatne prepreke naveli su troškove osiguranja i spremnost brodara da preuzmu rizik.
Ni procene o ishodu nisu usklađene. Fereidun Fesharaki, predsedavajući konsultantske kuće FGE, ocenio je da je razmak između strana prevelik da bi se premostio: Vašington traži da se obogaćeni nuklearni materijal iznese iz Irana, a Teheran neće dozvoliti da Ormuz radi slobodno kao pre rata. Prema njegovoj proceni, Tramp bira između proglašenja pobede i povratka u rat, a rok za tu odluku je oko dve nedelje. Stratezi banke ING Ewa Manthey i Warren Patterson navode da je tržište do utorka nastavilo da smanjuje deo geopolitičke premije, ali da cene ostaju osetljive na razvoj događaja na Bliskom istoku.
Koliko je Brent daleko od ratnog vrha
Na nivou od oko 92,50 dolara Brent je oko 29% ispod ratnog maksimuma od 130 dolara, dostignutog u martu i aprilu. Istovremeno je oko 50% iznad nivoa s početka 2026, kada se barel kretao blizu 60 dolara. Drugim rečima, rast iz srede ne menja sliku da je nafta jeftinija nego u jeku sukoba, ali i dalje bitno skuplja nego pre njega.
