Kako se piše o veri kada se piše o margini: nova knjiga u SANU

U Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, gde se inače predstavljaju izdanja koja su rezultat petogodišnjeg ili desetogodišnjeg rada akademika, prošle nedelje je promovisana knjiga jednog autora koji nije član Akademije, koji je terenski sociolog sa preko dvadeset godina iskustva u jugoistočnoj Srbiji, i koji svoj predmet istraživanja prati od trenutka kada je u beogradskoj akademskoj zajednici tu temu prepoznala kao perifernu. „Romi na talasima novoprotestantizma, protestantizacija Roma jugoistočne Srbije” Dragana Todorovića predstavljena je pred publikom koja je obuhvatala profesore, religijske istraživače, predstavnike crkvenih zajednica i pastore romskih protestantskih crkava iz više gradova Srbije.

Knjiga je rezultat dugogodišnjeg rada autora, koji je doktorat odbranio 2008. godine na Filozofskom fakultetu u Nišu sa temom o religijskom identitetu Roma, i koji je u međuvremenu objavio više od četrdeset naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima. „Romi na talasima novoprotestantizma” izdanje je SANU u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Centrom za empirijska istraživanja religije, sa štampom u tiražu od pet stotina primeraka, što je tipičan akademski tiraž za publikacije ovog ranga.

Predmet istraživanja, protestantizacija romske populacije u opštinama Leskovac, Vranje, Bujanovac i Pirot, statistički predstavlja jednu od najdinamičnijih religijskih promena u Srbiji u poslednje dve decenije. Prema podacima koje Todorović navodi, broj Roma koji se izjašnjavaju kao pripadnici različitih protestantskih denominacija u tim opštinama porastao je između 2002. i 2022. godine za 400 procenata, dok je tradicionalno romsko pravoslavlje u istom periodu zabeležilo opadanje za 30 procenata. Ovi brojevi, iako mogu biti razlog za diskusiju o metodologiji popisa, predstavljaju trag jedne društvene promene koja je u glavnim medijima ostala bez kontinuirane pažnje.

Što ova knjiga znači za srpsku sociologiju religije

Promocija u SANU otvara dva paralelna pitanja, jedno o samoj knjizi i jedno o tome šta promocija u toj sali znači. Knjiga je, čitajući je u celosti, primer empirijskog rada koji je u srpskoj akademskoj sredini retko sproveden sa ovakvom doslednošću, Todorović je tokom petnaest godina obišao više od četrdeset romskih protestantskih okupljanja, intervjuisao trideset i sedam pastora i preko dvesta pripadnika zajednica, i tu građu organizovao kroz kombinaciju etnografskog pristupa i statističke analize. To je rad koji bi u Velikoj Britaniji ili Holandiji bio standardno objavljen kao monografija jednog od velikih akademskih izdavača, ali u srpskom kontekstu autor je morao da čeka petnaest godina od početka rada do institucionalnog priznanja.

Promocija u Svečanoj sali Akademije, sa druge strane, nije slučajna. SANU u svom izdavačkom programu protekle dve decenije postupno proširuje fokus sa tradicionalnih disciplina nacionalne istoriografije i lingvistike na sociologiju, demografiju i etnografiju, što je proces koji u kuloarima Akademije nije bez tenzija. Akademik Tibor Varadi u uvodnom obraćanju na promociji izneo je tezu da je „akademska zajednica dugo zanemarivala da Romi kao deo srpske populacije zaslužuju isti nivo akademske pažnje kao i druge etničke i religijske skupine”, što je formulacija koja je pažljivo birana, jer otvara pitanje šta je dosadašnja praksa pa moralna obaveza diktira reviziju.

Knjiga je posebno interesantna u delovima u kojima Todorović pokušava da razume motive prelaska. Suprotno čestoj redukcionističkoj interpretaciji da Romi konvertuju u protestantizam zbog ekonomskih razloga, sa pretpostavkom da te zajednice nude socijalnu pomoć kao deo svog misionarskog rada, autor pokazuje da je u većini slučajeva motivacija pretežno religijska, sa elementima individualne duhovne potrage i osećaja pripadnosti zajednici koja je manje rasno segregisana od većinskih hramova. Pastori sa kojima je razgovarao, među kojima je nekoliko iz Leskovca aktivnih i u javnoj sferi, ukazuju na to da su njihove zajednice u poslednjih pet godina pokrenule i obrazovne i zdravstvene programe koji nisu samo religijski.

Što ostaje otvoreno pitanje posle promocije je distribucija. Pet stotina primeraka koje SANU štampa biće dostupni primarno univerzitetskim bibliotekama i institutima, sa retkim odlaskom u opštu trgovinu. Todorović je u zaključnoj reči zatražio od izdavača da razmotri komercijalno izdanje sa nižom prodajnom cenom, koje bi knjigu učinilo dostupnom za studente sociologije, religijskih studija i romologije van najvećih akademskih centara. Direktor SANU izdavaštva, dr Borislav Pekić, naveo je da je ovo pitanje u razmatranju, ali da konkretna odluka nije doneta.

Sledeća promocija „Roma na talasima novoprotestantizma”, prema najavi sa promocije u Beogradu, biće u Centru za naučnoistraživački rad Univerziteta u Nišu, sa terminom u prvoj nedelji oktobra, kada počinje nova akademska godina.