Listri u Beogradu: italijanski enterijeri pre nego što stignu u parlament

Najpre treba reći šta nije na izložbi. Nema ljudi. Nema portreta. Nema stolice koja je upravo napuštena. Nema ničega što bi trebalo da nagovesti život. Masimo Listri se sa pedeset godina prakse opredelio da prazne sobe budu sadržaj, a perspektiva gramatika. U Salonu Muzeja grada Beograda od ove nedelje stoji izložba “Interni Italiani”, uvod u veliku instalaciju koja će krajem juna biti otvorena u Sali ministara italijanskog Parlamenta u Rimu.

Postavku zajedno organizuju Muzej grada Beograda, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Ambasada Italije i privatna fondacija DeGorsi Fine Arts. Beogradska verzija deo je platforme “Salon izvrsnosti”, koja se već nekoliko sezona koristi kao prostor za uvodne postavke pre većih evropskih premijera.

Šta se vidi kroz Listrijev objektiv

Listri fotografiše enterijere palata, biblioteka, muzeja i privatnih rezidencija. Tehnika je dosledna pedesetak godina, velikoformatni analogni aparat, prirodno svetlo, geometrija renesansne preciznosti, dugačke ekspozicije.

Posetilac koji prvi put ulazi u njegovu salu naučio je da se na fotografijama traži mesto sa kojeg je aparat stajao. Listri ga obično postavlja u jednu od retko korišćenih osa, tako da dvorana prepoznaje sopstvenu strukturu kao da je prvi put vidi. To je razlog zašto njegovi snimci dvoraca Vatikana, Uficija, Morganove biblioteke i bečkog Muzeja istorije umetnosti zauzimaju mesto u zbirkama tih istih institucija.

Pripreme za Rim

Razlog zašto je beogradska postavka važna nije samo lokalni domet. Ona je dramaturški uvod u rimsku premijeru koja sledi za nepunih mesec dana. Listri je pripremio šezdeset radova koji će u italijanskom Parlamentu biti instalirani sa specifičnim rasporedom: prostorni red dela odgovaraće protokolarnoj koreografiji koju Sala ministara obavlja u svakodnevnom radu.

Ono što je posebno za beogradsku verziju je odluka kustosa da uključi i fotografije palate Srbije. Listri je tokom priprema za izložbu posetio reprezentativne enterijere u Novom Beogradu i opisao ih kao “izuzetan prostor pun dizajnerske inventivnosti i vrhunskog estetskog ukusa”. Ta sintagma nije marketinški dodatak, ona je sastavni deo izložbe.

Šta Listri zapravo radi sa praznim prostorom

Tehnika je samo polazište. Listri u jednom od ranijih intervjua, koji se citira i u beogradskom katalogu, kaže da je tehnika manje važna od vizije:

Tehnika znači vrlo malo. Ono što je važno je vizija, kreativna vizija i specifični estetski ukus. Sve ostalo je posao i strpljenje.

U praksi to znači da fotografije izbegavaju efektne kontraste, koriste prirodno svetlo koje često traje danima dok kompozitor čeka pravi ugao, i tretiraju sobu kao partituru, ne kao predmet. Listri ne dokumentuje enterijere, on ih sluša.

Karijera koja se piše knjigama

Listri je započeo profesionalnu karijeru sa sedamnaest godina, kada je 1981. zajedno sa izdavačem Frankom Marijom Ričijem i kritičarem Vitorijem Sgarbijem osnovao časopis FMR, koji je postao referenca za istoriju umetnosti i fotografiju u Italiji. U narednim decenijama objavio je preko osamdeset monografija u glavnim svetskim izdavačkim kućama.

Njegove fotografije su deo zbirki sledećih institucija:

• Luvr u Parizu
• Galerija Ufici u Firenci
• Morganova biblioteka u Njujorku
• Bečki Muzej istorije umetnosti
• nacionalne zbirke u Italiji, Francuskoj i SAD

Listri za sada odbija da koristi veštačku inteligenciju u svom radu. Na pitanje o AI-generisanim slikama, u nedavnom intervjuu odgovorio je rečenicom koja se već citira: “Pravi rad pravog umetnika ostaće potpuno odvojen od toga.”

Šta posetilac dobija

Salon Muzeja grada Beograda nije najveća izložbena dvorana u gradu, ali ima atmosferu koja je za Listrija ključna: prirodno svetlo, drvene podloge, prostor koji ne nadmašuje rad. To čini da fotografije ne deluju kao reprodukcije nego kao prozori u prostore koje gledalac može da odluči da li je voljan da poseti.

Da li jedna fotografija prazne sobe može da kaže više od kolone turista koji upravo ulaze u istu salu?