Zlatni pečat Kinoteke reditelju Bori Draškoviću
Jugoslovenska kinoteka svoje najvažnije priznanje za životno delo dodeljuje Bori Draškoviću, na svoj 77. rođendan, uoči Festivala nitratnog filma.
- Jugoslovenska kinoteka dodeljuje Zlatni pečat za životno delo reditelju Bori Draškoviću.
- Priznanje se uručuje 6. juna, na 77. rođendan ustanove.
- Istog dana počinje 28. Festival nitratnog filma, koji traje do 15. juna.
- Odluku su nezavisno predložili reditelj Darko Bajić i v.d. direktora Aleksandar Erdeljanović.
Ima nečega gotovo dramaturški preciznog u tome da institucija koja čuva filmsku memoriju jedne zemlje svoj rođendan obeležava tako što pokloni nešto drugome. Jugoslovenska kinoteka je 2. juna objavila da Zlatni pečat, svoje najvažnije priznanje, ove godine dodeljuje reditelju i scenaristi Bori Draškoviću, i to baš na dan kada sama puni sedamdeset sedam godina.
Zlatni pečat nije nagrada koja se deli olako. Rezervisan je za životno delo, za one autore čija se poetika već slegla u nešto što se može nazvati opusom. Drašković, čije stvaralaštvo traje decenijama, ulazi u taj uski krug ne kao iznenađenje, nego kao potvrda onoga što je publika davno znala: da je reč o rediteljskom rukopisu koji se prepoznaje.
Zašto baš sada, i zašto baš Drašković?
Tajming nije slučajan. Priznanje se uručuje 6. juna, na rođendan Kinoteke, što dodelu pretvara u svojevrsni obred kontinuiteta: ustanova slavi sebe tako što slavi autora. Odluku o dobitniku nezavisno su predložili reditelj Darko Bajić i vršilac dužnosti direktora Aleksandar Erdeljanović, dvojica ljudi koja iz različitih uglova, jedan iz stvaralačkog, drugi iz institucionalnog, gledaju na isti filmski kanon.
To dvostruko autorstvo predloga vredi pomenuti. Kada se reditelj i čuvar arhive slože oko jednog imena, reč je o priznanju koje dolazi i iz prakse i iz pamćenja. Draškovićev opus, dakle, ne nagrađuje samo struka koja pravi filmove, nego i ona koja ih čuva od zaborava.
Zlatni pečat je najvažnije priznanje Jugoslovenske kinoteke i predstavlja omaž višedecenijskom stvaralačkom radu, navodi se u saopštenju ustanove povodom dodele Bori Draškoviću.
Šta se dešava posle dodele?
Dodela nije usamljen događaj. Istog 6. juna otvara se i 28. Festival nitratnog filma, manifestacija posvećena upravo onoj fizičkoj, zapaljivoj, krhkoj materiji od koje je film nekada bio načinjen. Festival traje do 15. juna i donosi izbor od 58 filmskih ostvarenja iz 23 nacionalne kinematografije.
Spoj je gotovo programski. Dok se na jednoj strani nagrađuje živi autor i njegov opus, na drugoj se prikazuje sama građa filma, nitratna traka koja se čuva pod posebnim uslovima jer u sebi nosi i lepotu i opasnost. Festival nitratnog filma je svetski redak format, jer malo arhiva uopšte poseduje uslove da ovakvu građu projektuje.
Ono što Kinoteka ovim potezom govori je jednostavno: filmska baština nije muzejski eksponat pod staklom, nego živa stvar koja se i dalje gleda, projektuje i nagrađuje. Draškovićev Zlatni pečat i nitratne projekcije su dve strane iste priče o tome ko pamti i kako.
Da li će festivalska kola od pedeset osam naslova iz dvadeset tri zemlje vratiti publiku u salu Kinoteke, ili je nitratna traka ostala fascinacija za uzak krug zaljubljenika?
