Vajana: Diznijev spektakl deli publiku i kritiku
Igrana Vajana stigla je u domaće bioskope 9. jula, ali uprkos budžetu od oko 250 miliona dolara kritika je mlaka, a Dvejn Džonson ponovo tumači Mauija u projektu koji tek treba da opravda ulaganje.
- Igrana Vajana u srpskim bioskopima od 9. jula, uz premijeru dan ranije.
- Budžet oko 250 miliona dolara, a na Rotten Tomatoesu tek 33 odsto pozitivnih ocena.
- Severnoameričko otvaranje procenjuje se na 60 do 65 miliona dolara, globalno oko 130 miliona.
- Dvejn Džonson ponovo je Maui, a mladu junakinju igra Ketrin Laga'aja.
Diznijeva mašina odavno je naučila da svoje najveće crtane hitove vraća pred publiku u telu od krvi i mesa, i svaki put obeća da će biti isto, samo stvarnije. Igrana Vajana, koja je u domaće bioskope stigla 9. jula uz premijeru dan ranije, tu logiku dovodi do ivice: ono što je kao animacija delovalo kao slobodan let preko okeana, u živoj slici mora iznova da se dokazuje pred svakim talasom digitalno naslikane vode.
Priča ostaje netaknuta. Devojka sa pacifičkog ostrva plovi preko horizonta da bi vratila ravnotežu svom svetu, a uz nju je polubog Maui, sa udicom, tetovažama i egom većim od jedra. Novost je forma, ne fabula. Reditelj Tomas Kejl, čovek iza brodvejskog Hamiltona, prvi put prevodi ovaj svet u igrani format, dodaje novu numeru Along the Way kao kandidata za letnji hit i računa da će prepoznatljivost naslova sama odraditi pola posla.
Ispred kamere su dva pola te računice. Dvejn Džonson ponovo pozajmljuje glas i telo Mauiju, oslonjen na harizmu koja je već jednom podigla animiranu verziju, dok mladu Vajanu igra Ketrin Laga’aja, na kojoj leži teret da nosi film od sto petnaest minuta. Produkcija potpisana kao američko-novozelandska trudi se da pejzaž bude stvaran koliko i digitalan, ali upravo tu leži i najveći rizik projekta procenjenog na oko 250 miliona dolara, pri čemu pojedini izvori navode i skromnijih 200 miliona.
Zašto spektakl od 250 miliona deli publiku?
Odgovor je u raskoraku između cifre i recepcije. Na Rotten Tomatoesu film za sada drži oko 33 odsto pozitivnih kritika, što nije katastrofa, ali jeste mlaka ocena za studio koji je od Vajane očekivao siguran udarac. Problem nije u glumcima ni u produkcijskoj raskoši, već u samoj ideji: animacija je Vajani dozvoljavala poetsku slobodu, talas koji misli i ostrvo koje diše, dok igrana slika sve to mora da bukvalizuje, a bukvalno retko kada leti.
Brojevi sa blagajni prate tu nesigurnost. Tracking projektuje severnoameričko otvaranje između 60 i 65 miliona dolara, uz pesimističnije procene oko 40 miliona, dok se globalni start očekuje na oko 130 miliona. Za film ove kategorije to nije poraz, ali nije ni trijumf koji budžet ovog reda podrazumeva. Dizni je u poslednjih nekoliko godina već osetio da lojalnost prema animiranom originalu ne mora automatski da se prelije u kartu za igranu verziju, i Vajana ulazi tačno u taj procep između navike i entuzijazma.
Domaća sinhronizacija kao adut
Za srpsku publiku, a naročito za najmlađe gledaoce, presudan će biti glas. Sinhronizaciju potpisuju Ivona Rambosek, Marko Kon, Dragan Mićanović i Irina Milovanović, ekipa dovoljno prepoznatljiva da roditelji znaju šta kupuju kada uzmu kartu za matine. Dobra domaća verzija ume da spase film koji na papiru deluje mlako, jer deci ne treba Rotten Tomatoes da bi im se dopao okean koji peva.
Upravo tu se otvara pravi test. Vajana će, kao i većina Diznijevih igranih obrada, verovatno naći svoju publiku bez obzira na ocene, ali pitanje ostaje da li studio time gradi nešto novo ili samo iznova prodaje ono što već ima u sefu. Igrani spektakl koji deli publiku i kritiku uvek je zanimljiviji od onog oko kog se svi slažu, pa je možda i ovo mlako primanje deo priče, a ne njena mana. Da li ćete Vajanu gledati zbog samog filma, ili zbog uspomene na crtani original koji vam je ostao u sećanju?
