Palić sutra diže zavesu nemačkom komedijom Verhovena
Uoči 33. Festivala evropskog filma Palić, koji od sutra do 22. jula donosi oko sto filmova, Letnja pozornica program otvara nemačkom komedijom Simona Verhovena o strašnoj praznini savremenog života.
- Trideset treći Festival evropskog filma Palić traje od 18. do 22. jula i donosi oko 100 filmova u 15 selekcija.
- Svečano otvaranje je sutra, 18. jula, na Letnjoj pozornici, nemačkim filmom „Ah, ta praznina, ta strašna praznina” reditelja Simona Verhovena.
- U glavnom takmičarskom programu, koji je birao Nikolaj Nikitin, publiku čeka devet evropskih ostvarenja.
- Nagrade „Aleksandar Lifka” ove godine dobijaju Radoš Bajić i Kornel Mundruco.
Postoji jedan trenutak, svake sredine jula, kada stogodišnji borovi iza Letnje pozornice na Paliću prestanu da budu samo park i postanu kulisa. Platno se zategne između krošnji i vode, publika posedne po klupama koje pamte i operu i festivalske kola, i grad na severu zemlje na pet večeri odluči da veruje bioskopu pod vedrim nebom. Sutra uveče taj obred počinje po trideset treći put, a domaćini su ovoga puta izabrali da ga otvore filmom koji se, već naslovom, ruga svakoj svečanosti.
Reč je o nemačkoj komediji „Ah, ta praznina, ta strašna praznina” reditelja Simona Verhovena, autora koji je poslednjih godina u Nemačkoj postao neka vrsta majstora pristojne, gradske komedije o ljudima koji imaju sve osim smisla. Verhoven ne pravi filmove koji viču; on pravi filmove koji se smeškaju dok vam pod nogama izmiče tlo, i baš zato je zanimljiv izbor za uvertiru jednog festivala koji tradicionalno voli teže, sporije, autorski potpisane stvari.
Zašto baš praznina otvara Palić?
Odgovor je, verujem, dramaturški. Palić je decenijama festival evropske margine, onog filma koji u multipleks ne stiže ili stiže prekasno, i lako je takav program zamisliti kao niz ozbiljnih, mračnih meditacija o tranziciji, granicama i gubitku. Otvoriti ga komedijom o praznini znači postaviti ogledalo pred sopstvenu publiku: pre nego što pet dana budemo gledali kako Evropa priča o svojim ranama, dozvolićemo sebi da se nasmejemo tome koliko je ta ista Evropa, zapravo, dosadna sama sebi.
U glavnom takmičarskom programu, koji je selektovao Nikolaj Nikitin, prikazuje se devet evropskih ostvarenja, a oko njih se, kao i uvek, plete mreža od petnaestak selekcija sa blizu sto naslova. Tu su i gostujuće selekcije Filmskog festivala Gornji Milanovac i Skoplje Film Festivala, gest koji Palić drži onim što jeste, regionalno čvorište, a ne samo lepo mesto za projekcije. Festival, podsetimo, traje do 22. jula.
Lifka nagrade i festivalska kola
Najlepši deo palićkog rituala ostaju nagrade „Aleksandar Lifka”, nazvane po pioniru putujućeg bioskopa sa ovih prostora, koje se dodeljuju za doprinos evropskoj kinematografiji. Ove godine ih dobijaju glumac i reditelj Radoš Bajić i mađarski autor Kornel Mundruco, spoj koji odlično opisuje raspon festivala. Bajić je čovek domaće televizije i onog narativa koji je decenijama gradio publiku, Mundruco je autor vizuelno prepoznatljive, socijalno angažovane poetike koja je Mađarsku vraćala na velike festivale.
Postaviti ih jedno pored drugog nije kompromis, nego teza: da evropski film podnosi i toplu, popularnu priču i hladan, formalno ambiciozan gest, i da Palić ume da voli oboje bez stida. Ostaje da se vidi hoće li publika sutra, ispod onih borova, komediju o praznini primiti kao šalu na svoj račun ili kao poziv da se ozbiljnije zapita čime to punimo svoje leto. A vi, kada birate između lakog i teškog filma na kraju dana, čemu se radije prepustite?
