Kardiolog Mitrović objavio roman „Šta ako sam ja sledeći?”
Načelnik Urgentne kardiologije u Beogradu izašao je pred čitaoce sa petim romanom, priču o četvoro lekara koja spaja srpsko zdravstvo u Velikom ratu i danas.
- Kardiolog i profesor Predrag Peđa Mitrović objavio je 24. jula 2026. roman „Šta ako sam ja sledeći?” u izdanju Lagune.
- Knjiga prati sudbine četvoro lekara, dvojice iz sadašnjosti i njihovih predaka iz Prvog svetskog rata.
- Autor je načelnik Postkoronarne jedinice i Urgentne kardiologije UKCS i redovni profesor interne medicine.
- Iza sebe ima pet romana i preko 900 medicinskih publikacija.
Postoji vrsta pisaca koja do književnosti stiže zaobilaznim putem, kroz noćne smene i tuđe otkucaje srca, i tek onda, negde između dva pregleda, otkrije da rečenica ume da leči jednako kao i lek. Predrag Peđa Mitrović je upravo takav pisac. Čovek koji dane provodi kao načelnik Postkoronarne jedinice i Urgentne kardiologije Urgentnog centra u Beogradu, a večeri, po sopstvenom priznanju, sa sveskom u ruci, sada je pred čitaoce izašao sa naslovom koji zvuči kao dijagnoza i kao molitva istovremeno: „Šta ako sam ja sledeći?”.
Roman je Laguna objavila 24. jula, i on u svojoj osnovi nosi jednostavan, gotovo klasičan dramaturški luk: sudbine četvoro lekara prepliću se kroz dve epohe, dvojica iz naše sadašnjosti i njihovi preci koji su medicinu radili u vihoru Prvog svetskog rata. Mitrović ne krije da mu je zdravstvo glavni junak, ne kao kulisa, već kao ogledalo u kome se svaka epoha prepozna po tome koliko drži do ljudskog života.
Rat i ambulanta, ista mera čoveka
Ono što ovu knjigu izdvaja iz mora domaćih romana o istoriji jeste odbijanje da prošlost tretira kao muzejski eksponat. Veliki rat kod Mitrovića nije pozadina za patetiku, već radna soba u kojoj lekar, bez antibiotika i bez struje, donosi iste odluke koje njegov naslednik danas donosi uz svu tehnologiju sveta. Pisac koji je i sam bezbroj puta stajao nad granicom između života i smrti ima pravo na tu paralelu, i to se u tekstu oseti, jer njegovi lekari ne govore kao literarne konstrukcije, nego kao ljudi koji znaju kako miriše strah.
U tom smislu, naslov nije marketinški potez. „Šta ako sam ja sledeći?” je pitanje koje, tvrdi autor, sebi postavlja svako, a lekar možda i češće od ostalih, jer profesija koja spasava tuđe živote nikada ne zaboravlja na sopstvenu smrtnost. Roman se, dakle, ne bavi samo medicinom, nego onim što ostaje iza čoveka, tragom, sećanjem jačim od smrti, pitanjem ko zaslužuje da bude upamćen a ko nestaje u zaboravu.
Zašto lekar uopšte seda da piše roman?
Mitrovićeva književna biografija je sama po sebi mala anomalija. Redovni profesor interne medicine, autor preko devetsto stručnih publikacija, član Udruženja književnika Srbije i osnivač Beogradskog književnog kluba, on je jedan od retkih kod nas koji je uspeo da spoji dva jezika koja se retko slušaju zajedno, jezik nauke i jezik proze. Priča kaže da je sve počelo kada su ga kolege nagovorile da zapiše ono što je godinama gledao na urgentnom, a od tih beležaka do današnjeg romana prošao je put koji mnogi pisci sa isključivo književnom biografijom nikada ne pređu.
Ostaje pitanje koje svaka ovakva knjiga otvara, a koje čitalac mora sam da razreši: da li nam je, da bismo iskreno progovorili o smrti i o vrednosti jednog života, potrebniji glas onoga ko sedi za pisaćim stolom, ili glas onoga ko ruku drži na tuđem bilu? Šta vi mislite, ko o kraju zna više?
