Od 49 zbirki do 11: Drainčeva nagrada ulazi u finiš
Od 49 pesničkih zbirki prijavljenih na konkurs prokupačke biblioteke, žiri je u uži izbor uvrstio 11 naslova. Ime dobitnika Drainčeve nagrade stiže krajem avgusta.
Prošlogodišnju statuetu Rada Drainca u Prokuplju primio je čovek koji nije napisao nagrađenu knjigu. Pesnik Tomislav Marinković umro je pre 25. avgusta i dodele na 56. susretima, pa je priznanje za zbirku „Šta o nama misle anđeli”, u izdanju Arhipelaga, u ime njegove porodice preuzeo književni kritičar Petar Arbutina. Nova sezona Drainčeve nagrade kreće iz tog konteksta, i sa brojkom koja je nešto veća nego lane.
Narodna biblioteka „Rade Drainac” iz Prokuplja saopštila je da je na konkurs stiglo 49 zbirki poezije objavljenih tokom 2025. na srpskom govornom području i da je žiri na prvom zasedanju u uži izbor uvrstio 11 naslova. Godinu ranije prijavljeno je 47 knjiga, pesnika iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Rast je skroman, ali ide u smeru suprotnom od onog koji se domaćoj poeziji obično pripisuje.
Konkurs raspisuje sama biblioteka, a nagrada je statueta Rada Drainca. Ne dodeljuje se u Beogradu nego u Topličkom okrugu, odakle je i pesnik potekao, i to je jedan od retkih književnih kalendara u Srbiji koji se decenijama drži svog mesta.
Kojih 11 knjiga ostaje u igri?
U užem izboru su naslovi koji ne dele ni generaciju ni poetiku:
- „Taman posla” Dragana Markovića
- „Evo, anđela” Selimira Radulovića
- „Šuldigum, Lili Marlen” Dejana Matića
- „Ne (o)guglati” Dušana Mijalovića Adskog
- „Jednom” Olivere Nedeljković
- „Super 8 mm” Zorice Bajin Đukanović
- „Pokopani rt” Dejana Ilića
- „Meta” Marije Knežević
- „Tajne pesme za Keti” Zorana Ćirića
- „Omorina nad kaldrmom” Bore Kapetanovića
- „Blizanac vremena” Nenada Šaponje
Spisak nije poravnat po jednoj školi. Uz knjige koje se drže klasične lirske dikcije stoji i „Ne (o)guglati”, čiji naslov uvodi pretraživač u pesnički rečnik, i „Super 8 mm”, koji se poziva na filmsku traku kao na meru sećanja. Žiri je, sudeći po izboru, odbio da napravi listu jednog ukusa.
Uži izbor je i jedini trenutak u kojem se o pesničkoj nagradi može govoriti kao o polju, a ne kao o jednom imenu. Kada laureat bude objavljen, ostalih deset naslova nestane iz vesti u toku dana, iako je upravo taj spisak od 11 knjiga precizniji presek prošlogodišnje produkcije nego bilo koje pojedinačno priznanje.
Žiri u kojem nema prošlogodišnjeg dobitnika
Žiri ima tri člana. Predsednik je dr Goran Maksimović, a uz njega odlučuju dr Mirjana Bojanić Ćirković i Dragan Ognjanović. Maksimović i Ognjanović sedeli su u istom telu i prošle godine, kada je treći član bio pesnik Dejan Aleksić, dobitnik iz prethodnog kruga.
Taj ključ ove godine nije mogao da se primeni, jer prošlogodišnji laureat nije doživeo dodelu. Promena nije formalnost. Prošle godine je treći glas dolazio iz pesničke prakse, ove godine dolazi iz književne nauke, a to su dva različita načina da se čita ista knjiga.
Zašto nagrada nosi Draincovo ime
Rade Drainac, pravim imenom Radojko Jovanović, rođen je 1899. u Trbunju kod Blaca, a umro 1943. u Beogradu, gde je i sahranjen. Pokrenuo je časopis Hipnos 1922. i potpisao zbirke „Afroditin vrt”, „Erotikon”, „Bandit ili pesnik” i „Srce na pijaci”. Radio je kao novinar Pravde, svirao violinu uz neme filmove u Parizu i vratio se u Srbiju bolestan od tuberkuloze.
Manifestacija koja nosi njegovo ime održava se u Prokuplju više od pola veka, a nagrada ide najboljoj pesničkoj knjizi objavljenoj prethodne godine na srpskom govornom području. Ime laureata biće saopšteno na 57. Drainčevim književnim susretima krajem avgusta.
Za deset autora sa liste to je kraj puta, za jednog red u biografiji koji ostaje trajno. Do tada se zna samo ono što se u ovakvim konkursima najređe kaže naglas: da je 38 knjiga već otpalo.
