Marko Vidojković na spisku prognanih i zatvorenih pisaca

Ime Marka Vidojkovića od 2. avgusta stoji na spisku koji se čita kao mapa zatvorskih ćelija i prinudnih selidbi. Na istom tom spisku njujorškog centra „Vaclav Havel” nalazi se Ma Tida, osuđena 1993. u Mjanmaru na dvadeset godina zbog optužbe za rasturanje nedozvoljene literature, pa turska spisateljica Asli Erdogan, uhapšena 2016. zbog rada u prokurdskim novinama, i beloruski advokat Maksim Znak, koji je ciklus od sto kratkih priča pod naslovom „Zekameron” napisao u zatvorskoj ćeliji.

Vidojković je u tom društvu, za sada, kao jedan od šest finalista. Centar „Vaclav Havel” objavio je 2. avgusta uži izbor za ovogodišnju nagradu Disturbing the Peace, a u Srbiji je vest preneta 3. avgusta. Uz njega su u konkurenciji Ali Asadolahi (Iran), Gui Minhaj (Kina i Švedska), Davit Isak (Eritreja i Švedska), Marijam Sodžaei (Iran i Kanada) i Fam Doan Trang (Vijetnam).

Kriterijum koji centar navodi ostavlja malo prostora za diplomatsko čitanje. Nagrada se, kako stoji u saopštenju, dodeljuje:

za istaknuta dela fikcije, publicistike, biografije, memoare, drame ili poeziju, autorima koji su hrabri u prkošenju i trpe nepravedni progon zbog glasne odbrane demokratije i ljudskih prava

U delu obrazloženja koji se odnosi na Vidojkovića navodi se da je autor više romana prevođenih na više jezika, kolumnista i javni intelektualac, i da je zbog otvorene kritike vlasti bio izložen ozbiljnim pretnjama. Centar dodaje i podatak koji domaća javnost zna, ali ga retko formuliše ovako suvo: da je 2023. bio prinuđen da napusti Srbiju i da od tada živi i radi u izgnanstvu.

Zašto ime iz Srbije na ovom spisku nije rutinska vest?

Zato što se nagrada ne dodeljuje po književnim merilima u užem smislu. Centar u opisu traži hrabrost u prkošenju i pretrpljen progon, a kvalitet napisanog je uslov koji dolazi pre toga. Kada se uz Vidojkovića, kolumnistu Danasa i koautora podkasta „Dobar, loš, zao”, u istoj rečenici nađu Eritreja, Vijetnam i Iran, to je klasifikacija, ne kompliment. Dosadašnji laureati dolaze iz Mjanmara, Turske, Kine, Kube, Belorusije, Ukrajine, Egipta, Indije i Irana, a u toj geografiji Srbija do sada nije imala svoje ime.

Raspon onoga što centar podrazumeva pod progonom vidi se po samim dobitnicima. Andrej Kurkov, ukrajinski romansijer i predsednik ukrajinskog PEN-a, nagrađen je kao hroničar rata koji još traje. Egipatski bloger Ala Abd el Fatah hapšen je pod nekoliko različitih vlasti u svojoj zemlji. Iranski reper Tomadž Salehi, laureat za 2024, osuđen je u aprilu te godine na smrt zbog optužbi povezanih sa protestima, pa je presuda u junu poništena. Centar tu ne razlikuje pesnika od blogera i repera, meri se posledica javnog govora.

Ova godina je za sam centar okrugla. Nagrada je ustanovljena 2016. i 2026. navršava deceniju postojanja, a novčani iznos od 5.000 dolara je simboličan u odnosu na ono što se njime obeležava. Sam centar u opisu kaže da joj je svrha da skrene pažnju na pisce koji se bore protiv kršenja ljudskih prava.

Komentar koji je stigao pre čestitki

Manje od dan po objavi užeg izbora, ANEM je 3. avgusta saopštio da je nadležnom tužilaštvu prijavio pretnju objavljenu u komentaru na Fejsbuk stranici portala IN Medija iz Inđije, ispod vesti o nominaciji. Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić naveo je da je to treća pretnja Vidojkoviću prijavljena tužilaštvu u razmaku od nedelju dana.

Teško je zamisliti brži dokaz osnovanosti jedne nominacije. Obrazloženje njujorškog centra govori o piscu koji trpi progon zbog javnog govora, a prvi domaći odjek te vesti bila je nova prijava tužilaštvu. Ime dobitnika još nije objavljeno, a obrazloženje koje je centar već napisao dodatnu potvrdu ne traži.