Fine Line Film Fest večeras deli nagrade u mts Dvorani
Peto izdanje festivala kratkog filma stiže večeras do finala: dva žirija biraju najbolje od 23 filma iz Srbije, regiona i sveta, u sali koja inače nije rezervisana za bioskopski program.
Večeras u mts Dvorani gase se svetla treći put za redom otkako je festival počeo. Od petka do danas, svako veče u sedam sati, ista sala se na dva sata pretvarala u bioskopsku, a posle poslednje projekcije dolazi ono zbog čega je peto izdanje Fine Line Film Festa i zamišljeno kao trodnevni ciklus, a ne kao jedna večer: razgovori sa autorima i dodela nagrada.
Festival kratkometražnog filma se u Beogradu održava od 18. do 20. septembra, a program je ove godine podeljen na dva takmičarska bloka. Beyond Borders donosi jedanaest filmova iz sveta, dok Made in Balkan okuplja dvanaest ostvarenja iz Srbije i regiona. Ukupno 23 naslova, koliko god zvučalo kao broj koji se lako izgovori, u praksi znači tri večeri gledanja bez predaha, jer kratki film ne ostavlja prostor za pauzu kakvu dugometražni ima kroz sopstvenu dramaturšku strukturu.
O tome ko od tih 23 zaslužuje nagradu odlučuju dva žirija, sastavljena tako da mešaju struke, ne samo imena. Beyond Borders sude glumac Ognjen Mićović, reditelj Adem Tutić, direktor fotografije Nico Schrenk i rediteljka Jelica Jerinić. Made in Balkan ocenjuju direktor fotografije i reditelj Aleksa Borković, glumac Alessandro Egger, glumica Laura Anić Kaliger i reditelj Petar Lakić. U oba slučaja bar jedan član žirija dolazi iz iste generacije kao autori koje sudi, što za festival ovog formata nije uobičajena odluka, pošto se kratki film kod nas češće ocenjuje sa distance nego iz istog radnog iskustva kao oni koji su ga snimili.
Regionalni izbor, Made in Balkan, ove godine se drži tema koje se teško prodaju kao prijatna večer u bioskopu. „Cathedral” Uroša Lakića prati bračni par čiji se pogled na svet menja dolaskom ženinog slepog prijatelja. „Upon Sunrise” Stefana Ivančića, film o samohranoj majci koja posle gubitka posla kreće u sitne prevare da bi prehranila sina, već je stigao do nagrada, CH Cinema Network Award u Fribourgu i priznanje za najbolji balkanski kratki film na Tirana International Film Festivalu. Mlada banjalučka rediteljka Milica Vujasin dolazi sa filmom „Kao da me nema”, nagrađenim od publike na Brač Film Festivalu, a tu su i naslovi iz Slovenije, Crne Gore i Hrvatske, znak da regionalna selekcija ne priznaje granice bivše zajedničke države kao ni granice žanra.
Beyond Borders ide u drugom pravcu, ka festivalskom kolu koje kritika prati godinama unazad. „Nobody Barks”, film autorke Júlie Coldwell Serra, već nosi Grand Prix sa Busan International Short Film Festivala, „Cosmonauts” Lea Černica glavnu nagradu iz Regensburga, a „Primera Enseñanza” nagradu za režiju iz Lokarna. Izdvaja se i „Dead Air” Andreja Haringa, smešten u 1991. godinu, u trenutak kad rat izbija u susednoj Jugoslaviji, dok radijski voditelj pokušava da pusti vest uprkos vojsci i cenzuri, tema koja u ovoj dvorani ima sasvim drugu težinu nego u zemlji iz koje je film stigao.
Ono što festival čini zanimljivijim od pukog spiska naslova jeste prostor u kom se dešava. mts Dvorana je sala pravljena za koncerte i sportske događaje, ne za kinematografski program, i njen izbor za peto izdanje govori o ambiciji da se kratki film izmesti iz manjih kino sala i festivalskih kutaka u prostor koji inače pripada mnogo masovnijim formatima. To je i dalje kockanje, jer se kratak film ne prodaje kao koncert, ali je znak da organizatori ne gledaju na festival kao na zatvoren krug za već ubeđenu publiku, nego pokušavaju da mu prošire adresu.
Peto izdanje se zatvara danas razgovorom sa autorima i dodelom nagrada, uz goste koji su zbog festivala došli u Beograd. Program se prati preko naloga festivala na Instagramu, finelinefilmfest. Ono što ovaj izbor filmova pokazuje, i regionalni i međunarodni, jeste da kratka forma odavno nije vežba pred dugi metar, nego žanr za sebe, sa sopstvenim pravilima ekonomije priče, i da to sala u koju je ove godine smeštena, konačno, uzima ozbiljno.
