Umro Klod Koen-Tanudži, nobelovac za hlađenje atoma

Francuski fizičar Klod Koen-Tanudži, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1997, preminuo je u 93. godini u svom domu u Parizu. Porodica je za agenciju AFP navela da je umro u četvrtak, 22. oktobra 2026, a Laboratorija Kastler Brosel, u kojoj je radio, smrt je javno objavila u petak, 23. oktobra. Jedan francuski izveštaj navodi petak kao dan smrti, pa se taj podatak razlikuje od onoga što kaže porodica; ovde se drži njena verzija, a petak je dan objave.

Šta su Ču, Filips i Koen-Tanudži razvili osamdesetih?

Nobelovu nagradu za fiziku 1997. Koen-Tanudži je podelio sa Amerikancima Stivenom Čuom i Vilijamom D. Filipsom, za metode hlađenja i zarobljavanja atoma pomoću lasera. Svaki od njih razvio je u tom periodu sopstvene metode u tu svrhu.

Polazni problem je jednostavan. Na sobnoj temperaturi atomi i molekuli u vazduhu kreću se vrtoglavom brzinom, pa ih je teško proučavati i koristiti njihova svojstva. Da bi se to moglo, moraju se prvo ohladiti, odnosno usporiti, i upravo to su trojica fizičara postigla laserskim snopovima.

Laboratorija Kastler Brosel je zajednička istraživačka jedinica Više normalne škole u Parizu, Sorbone, Kolež de Fransa i francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS). U saopštenju o njegovoj smrti navela je da su ta istraživanja „omogućila spektakularan napredak u oblasti hladnih atoma“, a Koen-Tanudžija je nazvala velikom figurom i pozdravila njegove izuzetne doprinose (citati su u našem prevodu sa francuskog).

Najpoznatija primena je atomski sat. Takvi satovi bitni su za telekomunikacione i navigacione sisteme i dostigli su ekstremnu preciznost, a tehnologija hlađenja atoma laserom stoji iza njih.

Od Konstantina do Kolež de Fransa

Koen-Tanudži je rođen 1. aprila 1933. u Konstantinu u Alžiru. Sa 20 godina došao je u Pariz, na Višu normalnu školu, Kasnije je postao profesor na Kolež de Fransa. Bio je i član Francuske akademije nauka.

Američko fizičko društvo dodelilo mu je 2013. nagradu Andrej Saharov.

Mentor i autor udžbenika

Bio je mentor doktorata Seržu Arošu, koji je i sam kasnije postao nobelovac. Sa Bernarom Dijuom i Frankom Laloeom napisao je udžbenik „Kvantna mehanika“. Nobelovac Alen Aspe ranije je rekao da ga je upravo ta knjiga uvela u fiziku.

Njegova ćerka Žoel Koen-Tanudži rekla je za AFP, u izjavi koju prenosi list Times of Israel, da je voleo da prenosi znanje:

„Mnogo je voleo da prenosi znanje, i to na svim nivoima.“

Prema njenim rečima, radio je i na zbližavanju izraelskih i palestinskih naučnika.

Šta izvori ne navode

Izvori kojima raspolažemo ne navode uzrok smrti. Ne govore ni o sahrani, a podaci o životu i nagradama potiču iz izjava porodice i laboratorije koje su preneli mediji, a ne iz zasebne biografske provere.