Kako sačuvati zdravlje na vrućini, saveti kardiologa
Topli dani u junu najteže padaju srčanim i hroničnim bolesnicima i starijima. Kardiolozi objašnjavaju kako da prilagodite terapiju, klimu i unos tečnosti.
- Najugroženiji su hronični i srčani bolesnici i stariji ljudi, jer toplota često izaziva vrtoglavicu, kolaps i nesvesticu.
- Razlika između spoljne i unutrašnje temperature na klimi ne treba da bude veća od osam do deset stepeni.
- Preporučen dnevni unos tečnosti je oko dva litra za žene i tri litra za muškarce.
- Hronični bolesnici mogu privremeno da smanje dozu pojedinih lekova, ali samo uz dogovor sa kardiologom.
Da li vrućina zaista može da ugrozi srce zdravog čoveka? Kod većine ljudi neće, ali kod onih koji već imaju problem sa srcem ili krvnim pritiskom topli dani postaju ozbiljan rizik. Kardiolog Goran Popović upozorava da su najugroženiji hronični i srčani bolesnici, kao i stariji ljudi, jer toplota kod njih često izaziva kolapse, vrtoglavicu i nesvesticu.
Zato leto ne treba da bude vreme kada se na zdravlje misli najmanje. Naprotiv, baš u najtoplijim danima telo traži više pažnje, a nekoliko jednostavnih navika može da napravi veliku razliku. Evo kako da topli deo juna prođete bez tegoba, korak po korak.
Ko je najugroženiji i šta da radi
Najviše problema imaju ljudi čije telo teže izlazi na kraj sa naglim promenama. Kardiolog Tamara Urošević objašnjava da su stariji posebno osetljivi.
Stariji imaju najveće poteškoće jer su im krvni sudovi krti, odnosno nedovoljno elastični.
Praktičan savet kardiologa Gorana Popovića svodi se na nekoliko stvari koje možete da primenite već danas:
- Izbegavajte izlaganje suncu u najtoplijem delu dana, otprilike između 11 i 17 časova.
- Ne izlazite napolje bez flašice vode, šešira ili kačketa i naočara za sunce.
- Ne zadržavajte se predugo u zatvorenim, neklimatizovanim prostorijama.
Izbegavajte duži boravak u zatvorenim neklimatizovanim prostorijama i izlaganje suncu.
Kada je reč o klimi, važno je ne preterati. Preporuka je da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od osam do deset stepeni, jer nagli temperaturni šok pri ulasku iz vreline u hladnu prostoriju može sam po sebi da izazove kolaps.
Koliko tečnosti i kada menjati terapiju?
Hidratacija je prva linija odbrane, ali ni tu više nije uvek bolje. Za nadoknadu elektrolita kardiolozi savetuju dve čaše mineralne vode, uz preporučeni dnevni unos od oko dva litra za žene i tri litra za muškarce. Tečnost je najbolje uzimati ravnomerno tokom celog dana, a ne na silu odjednom.
Poseban deo priče su lekovi. Kardiolog Tamara Urošević navodi da hronični bolesnici tokom vrućina mogu da smanje ili prepolove dozu pojedinih lekova, jer se na visokim temperaturama krvni sudovi šire i pritisak prirodno pada. To znači da uobičajena doza povremeno može da spusti pritisak previše.
Ima tu jedno važno pravilo. Normalnu dozu treba vratiti čim se temperatura normalizuje, a svaka promena ide isključivo uz dogovor sa kardiologom. Samostalno smanjivanje ili prekidanje terapije može da napravi više štete nego koristi.
Na šta vi najviše pazite kada stignu prvi pravi letnji talasi, na vodu, hlad ili režim lekova?
