ESA i Kineska akademija nauka lansirale misiju Smile sa kosmodroma u Francuskoj Gvajani

Evropska svemirska agencija (ESA) i Kineska akademija nauka (CAS) lansirale su 19. maja 2026. zajedničku naučnu sondu Smile sa kosmodroma u Kuruu u Francuskoj Gvajani, najavila je ESA u zvaničnom saopštenju istog dana. Raketa Vega-C poletela je u 05.52 po srednjoevropskom vremenu, prvi signal sa sonde primljen je u 06.48 sa ESA-ine prijemne stanice Nju Norcia u Australiji, a solarni paneli rasporedjeni su nekoliko minuta kasnije. Misija je značajna jer treba da pruži prvu kontinuiranu rendgensku sliku Zemljine magnetosfere, dela atmosfere koji odbija najveći deo Sunčevog vetra i kosmičkog zračenja.

Smile, akronim za Solar wind Magnetosphere Ionosphere Link Explorer, nadovezuje se na evropske misije Cluster (lansirana 2000) i Swarm (2013), kao i na japansku misiju Geotail (1992). Za razliku od prethodnih sondi, koje su merile lokalne uslove plazme tačku po tačku, Smile je opremljen sa rendgenskim imadžerom (SXI) i ultraljubičastim imadžerom (UVI) koji treba da snime celokupnu interakciju Sunčevog vetra sa magnetosferom kao složenu trodimenzionu strukturu u realnom vremenu. To je metodološki pomak, pošto se dinamika magnetnog štita do sada uglavnom modelovala iz indirektnih podataka.

Po podacima ESA-e, sonda je teška oko 2.200 kilograma, a u narednih mesec dana izvešće 11 manevara podizanja apogeja kako bi došla do operativne orbite. Konačna orbita je izrazito eliptična i ide do 121.000 kilometara iznad severnog pola, gde će sonda provoditi najveći deo posmatračkog vremena, a zatim se spušta do 5.000 kilometara iznad južnog pola, gde će efikasnije slati podatke na zemlju. Naučni instrumenti su podeljeni između evropskih i kineskih institucija, rendgenski imadžer razvio je Univerzitet Lester u Velikoj Britaniji, dok je dva dodatna instrumenta isporučila CAS. Misija je planirana za tri godine rada u orbiti, sa mogućnošću produženja.

Šta je naučna vrednost ove misije

Najavljeni naučni cilj je razumevanje geomagnetnih oluja, događaja koji nastaju kada nalet Sunčevog vetra naruši Zemljino magnetno polje i može da poremeti energetsku mrežu, satelitsku navigaciju i radio komunikacije. Po podacima američke Nacionalne uprave za okean i atmosferu (NOAA), broj zabeleženih geomagnetnih oluja klase G3 i jače u 2024. i 2025. godini bio je iznad višedecenijskog proseka, što se vezuje za maksimum 25. solarnog ciklusa. Smile bi trebalo da omogući da se posmatranja iz orbite uparuju sa zemaljskim merenjima, čime se može preciznije utvrditi koje karakteristike Sunčevog vetra dovode do najjačih efekata.

Direktor ESA-e Jozef Ašbaher (Josef Aschbacher) u saopštenju za novinare 19. maja izjavio je da će misija “prvi put pokazati Zemljin nevidljivi oklop u akciji”, dok je projektni menadžer Dejvid Anjolon (David Agnolon) istakao da je Smile prva misija koju su ESA i CAS zajednički selektovale, dizajnirale, implementirale, lansirale i operativno vodile, što za evropsko-kinesku naučnu saradnju predstavlja institucionalni presedan.

Granice misije postoje. Smile snima procese na ulasku Sunčevog vetra u magnetosferu, ali ne meri direktno fizičke uslove u jonosferi niti može da predvidi geomagnetne oluje danima unapred. Pre svake naučne kalibracije, podaci sa SXI i UVI instrumenata moraće da budu unakrsno proveravani sa već operativnim misijama, pre svega ESA-ine Solar Orbiter sonde i NASA-ine Parker Solar Probe. Prva naučna saopštenja se očekuju krajem 2026, posle završetka faze testiranja instrumenata.