Euklid otkrio kometu C/2026 S1, prvu novu u svojoj misiji

Teleskop Euklid Evropske svemirske agencije (ESA) otkrio je svoju prvu do sada nepoznatu kometu. Objekat nosi oznaku C/2026 S1 (Euclid) i nalazi se oko 1,3 milijarde kilometara od Zemlje, otprilike toliko koliko je Sunce udaljeno od tačke negde između putanja Jupitera i Saturna. Kometa je zabeležena na snimcima od 16. do 24. septembra 2026, a Centar za male planete Međunarodne astronomske unije potvrdio ju je kao kometu 8. oktobra.

Euklid nije napravljen za ovakav posao. Misija je zamišljena da šest godina posmatra oblike i kretanje milijardi galaksija do deset milijardi svetlosnih godina daleko, kako bi pokazala skriveni uticaj tamne materije i tamne energije na vidljivi svemir. Brzi objekti iz našeg Sunčevog sistema za nju su smetnja, a ne cilj. Euklid je ranije već beležio komete, ali sve one su bile poznate; C/2026 S1 je prva koju je on otkrio.

Kako je kometa primećena na snimcima?

Nalaz je delo Mikka Pöntinena, doktoranda Univerziteta u Helsinkiju, i Radne grupe za objekte Sunčevog sistema u okviru Euklidovog konzorcijuma. Pöntinen je koristio softver za otkrivanje pokretnih objekata koji je sam razvio da bi pratio male objekte Sunčevog sistema na Euklidovim snimcima. U saopštenju ESA opisao je trenutak kada ga je program označio:

„Bio sam uzbuđen kada sam video da je moj softver označio ‘trag’ razvučen preko nekoliko snimaka, što je rezultat objekta koji se brzo kreće. Predviđanjem njegovog položaja mogao sam da ga prepoznam i na drugim snimcima, ukupno u pet skupova snimaka. Dalji pregled je pokazao da oko njega postoji maglovit oblak, što je znak aktivnog objekta poput komete koja odbacuje prašinu i gas.”

Kometa je snimljena u polju Euclid Deep Field North, u pet različitih kadrova, sa po dve do četiri ekspozicije u svakom, što je ukupno 16 ekspozicija. Jedna od njih, snimljena 20. septembra, trajala je 560,52 sekunde, nešto više od devet minuta. Za to vreme je kometa prešla preko neba, pa se na snimku vidi kao izdužen trag, a oko jezgra se razaznaje takozvana koma, oblak prašine i gasa koji nastaje kada se led na kometi pretvara u gas.

Provera u katalozima poznatih kometa i asteroida nije dala poklapanje, pa je Pöntinen opažanja prijavio Centru za male planete kao novu kometu. Taj centar je svetska razmenjivačnica podataka o kometama i asteroidima: prikuplja prijave posmatrača, potvrđuje nova otkrića, računa orbite i dodeljuje zvanične oznake. Prijava je upozorila i astronome sa Zemlje, koji su mogli da dodaju svoja posmatranja.

Zašto je ovakav nalaz redak za Euklid?

Euklid namerno izbegava pojas neba duž ravni Sunčevog sistema, bogat asteroidima i kometama, jer prašina u njemu stvara sjaj koji smeta osetljivom snimanju dubokog neba. Uz to svako polje neba po pravilu poseti samo jednom, pa kometu nije moguće naknadno snimiti kad zatreba. C/2026 S1 je upala u kadar jer se ne nalazi u ravni planeta: gledano sa Sunca, trenutno je strmo iznad nje i pruža se lukom preko Sunčevog sistema po putanji koju obilazi za više hiljada godina.

Bruno Altieri, naučnik zadužen za arhivu Euklidove misije i član tima koji je došao do otkrića, rekao je u saopštenju ESA:

„Vrlo malo kometa trebalo bi da otkrije Euklid, pa je bila srećna slučajnost što su putanja komete i Euklidovo skeniranje tih dana zajedno zabeležili objekat na više snimaka.”

Ocenu o korisnosti nalaza za buduće misije dala je Valeria Pettorino, projektna naučnica Euklida. Prema njenim rečima, ova kometa nije pogodna meta za ESA-inu buduću misiju Comet Interceptor, ali je slučaj ipak koristan:

„Iako ova kometa nije pogodan kandidat za Comet Interceptor, proces otkrivanja i upozorenja daje nam pravi probni slučaj za to kako će se naša dva misijska tima usklađivati u budućnosti. A naravno, drago nam je što smo otkrili do sada nepoznatu kometu koju zajednica koja proučava Sunčev sistem može dalje da prati.”

Praćenje objekata iz Sunčevog sistema Euklidu je potrebno i bez ovakvih otkrića: tako se u snimcima prepoznaju svi objekti u kadru i uklanja šum, poput tragova kometa ili viška svetlosti, koji nema veze sa glavnim zadatkom, preciznim mapiranjem galaksija. Kratak razmak između prepoznavanja i potvrde, prema ESA, pokazuje da Euklid može da otkriva nove komete dok su još relativno daleko od Sunca.

Šta ovo otkriće ne govori?

Granice nalaza su jasne. Orbitalni period komete biće precizniji tek kada se prikupi više podataka, a ESA u saopštenju ne navodi kada kometa prolazi najbliže Suncu niti da li će ikada biti vidljiva golim okom. Jedan nalaz takođe ne pokazuje koliko će novih kometa Euklid ubuduće pronalaziti: sam Altieri kaže da se od teleskopa očekuje vrlo malo takvih otkrića, a C/2026 S1 nije pogodna ni za Comet Interceptor, zbog čega je njena glavna vrednost za sada u probi saradnje dva misijska tima.