Letelica Juice danas prošla pored Zemlje na 8.640 kilometara

Evropska sonda Juice, namenjena istraživanju ledenih meseca Jupitera, danas je, 28. septembra, u 13.45 po srednjoevropskom letnjem vremenu (11.45 po Griniču) prošla pored Zemlje na najmanjoj udaljenosti od 8.640 kilometara od površine planete. To je isto vreme kao u Srbiji. Tačka najvećeg približavanja bila je iznad Indijskog okeana, a reč je o trećem gravitacionom manevru sonde Evropske svemirske agencije (ESA) na putu ka Jupiteru.

Manevar skreće putanju sonde za oko 20 stepeni i povećava joj brzinu za oko 3,5 kilometara u sekundi, i to bez trošenja goriva. Umesto da leti pravo ka Jupiteru i tamo koči motorima, što bi zahtevalo ogromnu raketu i veliku količinu goriva, Juice koristi gravitaciju Zemlje, Meseca i Venere da bi postepeno menjala pravac i ubrzavala.

Put dug osam godina

Sonda je lansirana iz Kurua u Francuskoj Gvajani. Prema podacima ESA i sajta EarthSky, lansiranje se dogodilo 14. aprila 2023. Universe Today u svom tekstu navodi 23. april, bez godine, što se ne poklapa sa datumom koji navode druga dva izvora.

Prvi gravitacioni manevar sonde bio je dvostruki prolazak pored Meseca i Zemlje, 19. i 20. avgusta 2024, čime je Juice usmerena ka Veneri. Prolazak pored Venere usledio je 31. avgusta 2025. i dodatno je ubrzao sondu. Današnji prolazak pored Zemlje postavlja je na putanju za poslednji, četvrti prolazak pored planete, planiran za januar 2029, pre nego što Juice stigne do Jupitera u julu 2031. Ulazak u orbitu oko najvećeg Jupiterovog meseca, Ganimeda, predviđen je za 2034. godinu, a tokom leta kroz sistem misija proučava i mesece Evropu i Kalisto.

Pripreme za današnji manevar, takozvana navigaciona kampanja, počele su 17. avgusta. ESA je predvidela četiri termina za male korekcije putanje, četiri nedelje, dve nedelje, nedelju dana i tri dana pre prolaska, kako bi sonda stigla pod tačnim uglom i brzinom za optimalan gravitacioni manevar.

„Do sada je bio potreban samo jedan manevar, minus četiri nedelje pre susreta. Bio je relativno mali, ali izuzetno efikasan”, rekla je Angela Dietz, rukovodilac operacija letelice Juice u ESA, u saopštenju agencije.

Poslednji rezervni termin za hitnu korekciju bio je zakazan za 28. septembar u 8 časova, za slučaj kritične navigacione greške ili opasnosti od sudara sa drugim satelitima, ali do njega nije došlo.

Manevar je nosio i dodatan izazov. Od 21.24 u nedelju, 27. septembra, do 6.03 u ponedeljak, 28. septembra, sonda se nalazila u senci Zemlje i radila je isključivo na baterije, pa je tim uključio samo najvažnija merenja kako baterije ne bi bile potpuno ispražnjene.

Između 15 i 30 minuta pre najvećeg približavanja, Juice je preletela Australiju, od severoistoka ka severozapadu kontinenta. Astronomi amateri sa odgovarajućim teleskopom ili dvogledom mogli su da je prate na nebu.

Svih deset naučnih instrumenata na sondi bilo je uključeno od 23. septembra do 3. oktobra radi snimanja i kalibracije nad Zemljom i Mesecom, isto kao i tokom prolaska iz 2024. godine. Juice će nekoliko dana provesti i u takozvanom magnetnom repu Zemlje, strukturi koju stvaraju nabijene čestice sa Sunca, a izmerene podatke naučnici planiraju da kasnije uporede sa podacima zajedničke evropsko kineske misije Smile. Navigaciona kamera sonde, koja će joj kasnije pomoći da se snalazi oko Jupiterovih meseca, testirana je i na horizontu Meseca, radi provere nove tehnike za preciznije navođenje.

„Svaki prolazak pored planete nosi rizik, zahteva vrlo pažljivo planiranje i stalan nadzor. Ali predstojeći prolazak pored Zemlje je operativno mnogo jednostavniji od manevra pored Meseca i Zemlje iz 2024”, rekla je Claire Vallat, naučnik projekta Juice u ESA, u saopštenju agencije.

Dve nadzorne kamere na sondi snimale su ceo prolazak, a poslednji snimci ovog susreta planirani su za 29. septembar. ESA ih objavljuje na svom sajtu i društvenim mrežama, a prenos uživo nije bio planiran.

Iako je manevar prošao bez potrebe za hitnom korekcijom, to ne znači da je sonda stigla na cilj. Do Jupitera Juice ima još skoro pet godina puta, uz još jedan gravitacioni manevar pored Zemlje u januaru 2029, pre nego što 2031. uđe u orbitu oko planete, a tek 2034. i oko Ganimeda. Kako je istakla i sama Claire Vallat, svaki naredni prolazak nosi sopstveni rizik i zahteva jednako pažljivo planiranje kao i današnji.