WMO potvrdila da je 2025. bila jedna od tri najtoplije godine ikada zabeležene
Svetska meteorološka organizacija saopštila je 14. januara da je globalna prosečna temperatura 2025. bila 1,44 stepena Celzijusa iznad prosjeka iz perioda 1850-1900, što je drugo ili treće mesto u 176 godina merenja.
Svetska meteorološka organizacija (WMO), specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi, potvrdila je u zvaničnom saopštenju od 14. januara 2026. da je 2025. bila jedna od tri najtoplije godine od kada se kontinuirana merenja temperature vode (1850). Po konsolidovanoj analizi osam globalnih meteoroloških baza podataka, prosečna površinska temperatura u 2025. bila je 1,44 stepena Celzijusa iznad proseka iz pre-industrijskog perioda 1850-1900, sa intervalom nesigurnosti od plus-minus 0,13 stepeni. Apsolutna prosečna globalna temperatura iznosila je 15,08 stepeni, navodi se u izveštaju.
Analiza je obuhvatala osam datasetova različitih nacionalnih meteoroloških servisa i naučnih institucija, među njima ERA5 (Evropski centar za srednjoročne prognoze ECMWF), JRA-3Q (Japanski meteorološki servis), GISTEMP v4 (NASA Goddard Institute for Space Studies), NOAAGlobalTemp v6 (američka NOAA), HadCRUT5.1.0.0 (britanski Met Office i Univerzitet Ist Anglija), Berkeley Earth, DCENT i CMST. Dva datasta (DCENT i GISTEMP) rangirala su 2025. kao drugu najtopliju, dok su je preostalih šest postavili na treće mesto. Najtoplijom godinom u svim datasetovima ostaje 2024.
Sa metodološke strane, WMO konsolidovani izveštaj predstavlja standardni format koji agencija objavljuje od 1993. godine. Period 1850-1900 koristi se kao pre-industrijska referenca jer se smatra da je u tom intervalu globalna srednja temperatura bila relativno stabilna, pre nego što su antropogene emisije gasova staklene bašte počele da izazivaju ubrzano zagrevanje. Po podacima Pariskog sporazuma, taj period predstavlja osnovu za ciljeve zadržavanja porasta temperature ispod 2 stepena Celzijusa, sa težnjom ka 1,5 stepena.
Šta zagrevanje znači u širem kontekstu
Period od 2015. do 2025. predstavlja najtopliji 11-godišnji niz u istoriji merenja, navodi WMO, dok poslednje tri godine (2023, 2024 i 2025) zauzimaju prva tri mesta u svih osam datasetova. Generalna sekretarka WMO Selesta Sauloh (Celeste Saulo) u saopštenju je istakla da je “2025. počela i završila se hlađenjem usled La Ninje, a ipak je bila jedna od najtoplijih godina ikada zabeleženih, zbog akumulacije gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi”. Sadržaj toplote u okeanu povećan je za oko 23 plus-minus 8 zetadžula u odnosu na 2024, dok je 33 odsto svetskog okeana imalo površinsku temperaturu u tri najtoplije zabeležene kategorije.
Ostala merenja iz izveštaja: prosečna površinska temperatura mora bila je 0,49 stepeni iznad proseka 1981-2010; godišnja površinska temperatura ledenog pokrivača Arktika bila je blizu ili na rekordno niskom nivou; antarktički ledeni pokrivač imao je treći najniži obim ikada zabeležen; topljenje glečera nastavlja se neumanjeno. Po prvi put u istoriji ovog izveštaja, WMO je u indikatore uključila i takozvani Zemljin energetski disbalans, parametar koji meri razliku između energije koju planeta prima od Sunca i energije koju emituje nazad u svemir.
Granice ovih merenja vredi sagledati. Treba razlikovati godišnji odskok temperature (koji može biti pojačan prirodnim ciklusima poput El Ninja) i dugoročan klimatski signal, koji se gleda kroz petogodišnji ili desetogodišnji prosek. Po novom WMO izveštaju o desetogodišnjem klimatu (2025-2029), petogodišnji prosek temperature za period 2026-2030. trebalo bi da se sa 80-odstotnom verovatnoćom kreće između 1,2 i 1,9 stepeni iznad pre-industrijskog proseka. Drugim rečima, jedinična godina iznad 1,5 stepeni ne znači automatski prekršen prag Pariskog sporazuma, koji se odnosi na dugoročni prosek. IPCC procene koje sledi u sedmom ciklusu izveštaja (do 2029) daće preciznije konture toga gde se klimatski sistem zaista nalazi.
