Studija u časopisu Global Change Biology: ekstremne vrućine prete sa skoro 8.000 vrsta kičmenjaka

Studija objavljena u recenziranom časopisu Global Change Biology, koju je sproveo internacionalni tim istraživača, procenila je da bi ekstremne vrućine zbog klimatskih promena u kombinaciji sa promenom načina korišćenja zemljišta mogle ozbiljno da pogode blizu 8.000 vrsta kičmenjaka iz uzorka od skoro 30.000 analiziranih vrsta. Studija je obuhvatila vodozemce, ptice, sisare i gmizavce, a analize su rađene primenom modela klimatskih projekcija iz pete generacije CMIP6 (koalicija klimatskih modela koju koordiniše Svetski klimatski istraživački program) za scenarije zagrevanja u rasponu od 1,5 do 3 stepena Celzijusa.

Studija se nadovezuje na seriju ranijih radova objavljenih u časopisima Nature, Science Advances i PNAS, koji su od 2018. naovamo dokumentovali porast smrtnosti pojedinih populacija beskičmenjaka i kičmenjaka tokom talasa ekstremne vrućine. Najpoznatiji primer je masovan pomor letećih lisica (Pteropus poliocephalus) u istočnoj Australiji tokom leta 2018, kada je za četiri dana uginulo više od 23.000 jedinki na temperaturama preko 42 stepena. Nova procena ide korak dalje i ekstremnu vrućinu, ne prosečnu temperaturu, postavlja kao primarni rizik za biodiverzitet u narednim decenijama.

Sa metodološke strane, tim je za svaku vrstu iz uzorka mapirao geografsku rasprostranjenost preko podataka IUCN Crvene liste i GBIF (Globalna baza informacija o biodiverzitetu), a zatim taj raspored unakrsno proveravao sa projekcijama dana iznad takozvanog “fiziološkog praga” za svaku vrstu. Fiziološki prag je temperatura iznad koje vrsta ne može da održi termoregulaciju duže od nekoliko sati bez ozbiljnih posledica, što je parametar dobijen iz eksperimentalnih studija sprovedenih u poslednje dve decenije. Korelacija između broja dana iznad praga i procene ranjivosti je statistički značajna (p<0,01), ali autori naglašavaju da to ne dokazuje uzročnost na nivou pojedinačnih vrsta, već identifikuje sistemski rizik na nivou taksona.

Šta nalaz ne dokazuje

Procena od 8.000 ranjivih vrsta ne znači da će sve one izumreti u narednim decenijama. Reč je o vrstama za koje modeli predviđaju da će ekstremne vrućine pogoditi više od 50 odsto njihove ekološke niše. Stvarni ishod zavisi od više faktora, među njima sposobnosti vrste da se preseli na hladnije visine ili više geografske širine, da se prilagodi (kako fiziološki, tako i ponašanjem), kao i od mreže drugih pritisaka, pre svega gubitka staništa i invazivnih vrsta. Po podacima IUCN Crvene liste, na poslednjem ažuriranju u 2025, šest vrsta je preseljeno u kategoriju “izumrla”, dok je 28 dodato u kategoriju “kritično ugroženo”.

Druga važna granica jeste da studija ne uključuje beskičmenjake, koji čine više od 95 odsto poznatih životinjskih vrsta. Beskičmenjaci, među njima i ekološki ključne grupe poput insekata oprašivača i koraljnih polipa, imaju različite fiziološke pragove i odgovore na vrućinu, pa zaključci ove studije ne mogu se direktno preneti na njih. Ranija studija iz 2025, sprovedena na biorxiv preprint serveru i potom recenzirana u časopisu Conservation Letters, pokazala je da bi do 70 odsto kopnenih insekata moglo izgubiti više od 25 odsto svoje aktualne ekološke niše do 2080, što je deo šire slike koja ovde nije obuhvaćena.

Konačno, autori upozoravaju da kombinovani pritisak ekstremnih vrućina i promene načina korišćenja zemljišta, naročito intenzivne poljoprivrede, donosi rezultate koji su veći od običnog zbira dve pojedinačne pretnje. Studija iz decembra 2025, koju su sproveli Eavag i Univerzitet u Cirihu i objavili u časopisu Nature, pokazala je da intenzivna poljoprivreda može da podržava samo 18 odsto izvornog biodiverziteta, naspram ranijih procena od 47 odsto, koje su izostavljale slabo dokumentovane vrste. Praktične implikacije ovog seta studija, koji se međusobno potvrđuju, jesu da očuvanje biodiverziteta zavisi i od smanjenja emisija (smanjenje broja dana iznad pragova) i od strukturnih promena u upotrebi zemljišta (zaštita preostalih staništa). Sledeće globalno stanje biodiverziteta, koje će sastaviti IPBES, očekuje se 2028. godine.