U Norveškoj otkriven najveći vikinški trezor srebrnog novca, oko 3.000 komada

Dva norveška tragača sa metaldetektorima, Vegar Serli (Vegard Sørlie) i Rune Setre (Rune Sætre), pronašla su 10. aprila 2026. u jednom poljoprivrednom polju u oblasti Esterdalen, u okrugu Inlandet, sklonište od oko 3.000 srebrnih novčića i fragmenata takozvanog hacksilvera, najveći vikinški srebrni trezor ikada zabeležen u Norveškoj. Nalaz, koji su norveški arheolozi nazvali Mørstad-trezor po obližnjem mestu, predao je vlastima u skladu sa norveškim Zakonom o kulturnim dobrima, posle čega su stručnjaci sa Univerziteta u Oslu i Direkcije za kulturno nasleđe (Riksantikvaren) preuzeli daljnju iskopavanje pod kontrolisanim uslovima.

Po preliminarnoj numizmatičkoj analizi, koju je sproveo tim Kulturno-istorijskog muzeja Univerziteta u Oslu, trezor obuhvata anglo-saksonske penije iskovane u vreme vladavine kraljeva Etelreda II Nepripremljenog (Æthelred II, 978 do 1016) i Knuta Velikog (Cnut the Great, 1016 do 1035), uz nemačke, danske i rane norveške novčiće. Najmlađi sigurno datovan komad potiče iz druge polovine 1040-ih godina, što sugeriše da je trezor zakopan oko 1047. godine, u periodu pred kraj vladavine norveškog kralja Magnusa I Dobrog (Magnus I den gode), odnosno na početku vladavine Haralda III Tvrdog (Harald Hardråde). To je doba kada je Norveška bila čvrsto integrisana u severnoevropsku trgovinsku mrežu, ali i u stalnim ratnim sukobima sa Danskom.

Hacksilver, doslovno “isečeno srebro”, su fragmenti polomljenih novčića, nakita ili poluga, koji su u vikinškoj ekonomiji korišćeni kao mera vrednosti pre nego što je sistem standardizovanog novca postao dominantan. Prisustvo hacksilvera uz cele novčiće potvrđuje da je trezor bio u aktivnoj cirkulaciji i da se vrednost merila vaganjem, ne brojanjem. Po podacima Direkcije za kulturno nasleđe, oko 60 odsto trezora čine cele kovanice, dok ostalo otpada na isečene fragmente i poluge.

Šta trezor NE govori o vlasniku

Iako je nalaz veliki, mora se naglasiti da identitet osobe koja je trezor zakopala nije moguće utvrditi sa istorijskom sigurnošću. Trezori srebra koji su skrivani u vikinškoj epohi obično pripadaju trgovcima ili lokalnim zemljoposednicima koji su skrivali svoju imovinu pred ratnim opasnostima, a zatim, iz razloga koje danas ne možemo da znamo, nisu se vratili po nju. Da bi se došlo do podataka o vlasniku, bilo bi potrebno otkrivanje dodatnih artefakata ili struktura u istom kontekstu, ali sklonišću trezora najčešće nisu pratile građevine.

Drugo metodološko ograničenje odnosi se na precizno datiranje skrivanja. Iako najmlađi novčić sugeriše vreme oko 1047, sam trezor je verovatno sakupljen kroz duži vremenski period, što znači da starije kovanice nisu nužno cirkulirale do trenutka skrivanja, već su čuvane kao očuvana vrednost. To čini trezor više numizmatičkim istorijskim zapisom o više decenija dugoj trgovinskoj mreži, nego snimkom monetarnih tokova jedne konkretne godine.

Treće, Esterdalen leži u unutrašnjosti, što čini lokaciju neobičnom za vikinški srebrni trezor. Većina sličnih nalaza u Skandinaviji pronađena je na obali ili u blizini glavnih reka koje su služile kao trgovinske rute, dok je u unutrašnjosti broj zabeleženih trezora znatno manji. Naredna istraživanja, koja Direkcija za kulturno nasleđe planira za leto 2026, pokušaće da utvrde da li je u blizini postojao manji trgovinski centar ili put koji je do sada bio nepoznat u arheološkoj literaturi. Pun katalog Mørstad-trezora biće objavljen krajem 2026. u izveštajima Kulturno-istorijskog muzeja.

Sa stanovišta poređenja, do sada najveći vikinški srebrni trezor u Skandinaviji bio je trezor Spilings na švedskom ostrvu Gotland, otkriven 1999, koji sadrži oko 14.300 srebrnih kovanica i ukupno preko 60 kilograma srebra. Mørstad-trezor je po broju komada manji, ali za norveški kontekst čini do sada nedostižan nivo. Po pravnoj proceduri norveškog Zakona o kulturnim dobrima iz 1978, nalazači imaju pravo na nagradu od oko polovine procenjene tržišne vrednosti nalaza, dok artefakti ostaju u trajnom vlasništvu države. Procena vrednosti Mørstad-trezora biće sprovedena od strane nezavisne komisije Univerziteta u Oslu, a njena visina će biti saopštena tek pošto se završi konzervacija i numizmatička klasifikacija svih 3.000 komada, što se očekuje do sredine 2027. godine.