Studija: vrsta masti, a ne količina, hrani rak pankreasa
Tim Univerziteta Jejl pokazao je na miševima da oleinska kiselina iz maslinovog ulja ubrzava tumor pankreasa, dok omega-3 iz ribljeg ulja prepolovljuje bolest.
- Tim Univerziteta Jejl objavio je studiju na miševima u časopisu Cancer Discovery.
- Oleinska kiselina, glavna mast u maslinovom ulju, značajno je ubrzala rast tumora pankreasa.
- Ishrana bogata omega-3 iz ribljeg ulja smanjila je teret bolesti za oko 50 odsto.
- Rezultati su dobijeni na životinjskom modelu i nisu medicinski savet za ljude.
Nije svejedno odakle dolazi mast u tanjiru, bar kod miševa sklonih raku pankreasa. Istraživački tim Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl predstavio je 2. juna nalaze prema kojima oleinska kiselina, mononezasićena mast koje najviše ima u maslinovom ulju, ubrzava rast tumora pankreasa, dok omega-3 masti iz ribljeg ulja deluju u suprotnom smeru. Studija je objavljena u recenziranom časopisu Cancer Discovery.
Nalaz je vredan pažnje zato što izvrće uobičajenu predstavu o “dobrim” i “lošim” mastima. Maslinovo ulje godinama se navodi kao oslonac mediteranske ishrane, pa podatak da baš njegova glavna komponenta može da pothranjuje agresivan tumor traži pažljivo čitanje. Važno je odmah reći šta studija ne tvrdi: reč je o ogledu na miševima, ne o preporuci da iko menja ishranu.
Šta su naučnici tačno izmerili?
Istraživači su poredili dva tipa ishrane kod miševa genetski sklonih duktalnom adenokarcinomu pankreasa, najčešćem i najsmrtonosnijem obliku ove bolesti. Ishrana bogata oleinskom kiselinom, masti koje ima i u kikirikiju, suncokretovom i šafranikinom ulju, značajno je ubrzala rast tumora. Ishrana zasnovana na omega-3 mastima iz ribljeg ulja smanjila je teret bolesti za približno polovinu.
Razlika je u mehanizmu na nivou ćelije. Po objašnjenju tima, oleinska kiselina štiti ćelije raka od oksidacije masti i tako im pomaže da prežive. Omega-3 masti deluju obrnuto: pokreću feroptozu, oblik ćelijske smrti vezan za nakupljanje oštećenja od masti. Drugim rečima, ista hrana koja jednoj ćeliji daje štit, drugoj postavlja okidač.
“Zaista je u pitanju vrsta masti koju unosite, a ne samo ukupna količina masti”, rekao je dr Kristijan Felipe Ruiz, glavni autor studije sa Univerziteta Jejl.
Kontekst koji nalaz čini ozbiljnim jeste sama bolest. Duktalni adenokarcinom pankreasa ostaje među najtežim dijagnozama u onkologiji: samo oko 13 odsto obolelih preživi pet godina. Svaki trag koji ukazuje na to kako okolina tumora, uključujući ono što jedemo, utiče na njegov rast ima težinu, makar kao smernica za dalja istraživanja.
Da li ovo menja ono što stavljamo u tanjir?
Kratak odgovor je ne, bar ne još. Studiju je vodio dr Ruiz, a stariji autor je dr Mandar Muzumdar sa Jejla, i obojica naglašavaju da su rezultati dobijeni na životinjskom modelu. Miševi nisu ljudi, a doze masti u kontrolisanom ogledu ne preslikavaju se direktno na svakodnevnu ishranu. Put od nalaza na mišu do bilo kakve kliničke preporuke dug je i podrazumeva replikaciju i ispitivanja na ljudima.
Ono što studija realno nudi jeste hipoteza vredna provere: da metabolizam tumora pankreasa različito reaguje na različite vrste masnih kiselina. Za sada to je nauka u ranoj fazi, ne uputstvo za kuhinju. Niko sa ovom studijom u ruci ne treba da izbacuje maslinovo ulje niti da gomila kapsule ribljeg ulja, posebno ne osobe koje već imaju dijagnozu ili se leče.
Koliko bi, po vama, trebalo da budemo oprezni pre nego što rani laboratorijski nalazi uđu u svakodnevne savete o ishrani?
