Vakcina koju je dizajnirala veštačka inteligencija prošla prvi test
Univerzalna vakcina protiv sarbeko korona virusa, čiju je aktivnu komponentu osmislila veštačka inteligencija, bezbedno je prošla prvu fazu kliničkog ispitivanja na 39 dobrovoljaca u Britaniji.
- Univerzalnu vakcinu protiv sarbeko korona virusa, čiju je aktivnu komponentu u celosti osmislila **veštačka inteligencija**, razvili su **Univerzitet u Kembridžu** i kompanija **DIOSynVax**.
- Prva faza ispitivanja obuhvatila je **39 zdravih dobrovoljaca** uzrasta 18 do 50 godina, u centrima u Sautemptonu i Kembridžu.
- Vakcina je ocenjena kao bezbedna, bez značajnih neželjenih efekata, i izazvala je imuni odgovor na SARS-CoV-2, SARS i srodne korona viruse slepih miševa.
- Rezultati su objavljeni u časopisu **Journal of Infection** u junu 2026, a planirana je veća, druga faza.
Univerzitet u Kembridžu i biotehnološka kompanija DIOSynVax saopštili su da je univerzalna vakcina protiv sarbeko grupe korona virusa, čiju je aktivnu komponentu u celosti osmislila veštačka inteligencija, uspešno prošla prvu fazu kliničkog ispitivanja na ljudima. Prema dostupnim podacima, reč je o prvom slučaju da je vakcina potpuno dizajnirana računarskim simulacijama testirana na ljudima.
Istraživanje vodi profesor Džonatan Hini sa Katedre za veterinarsku medicinu u Kembridžu. Umesto klasičnog pristupa, u kome se vakcina zasniva na delu jednog poznatog virusa, ovde je veštačka inteligencija analizirala globalne genetske sekvence cele sarbeko grupe i osmislila sintetički super-antigen sa zajedničkim strukturnim osobinama te porodice virusa. Ideja je da takva komponenta nauči imuni sistem da prepozna ne samo postojeće sojeve, već i srodne viruse koji bi tek mogli da pređu sa životinja na ljude.
Kako je veštačka inteligencija osmislila vakcinu?
Prvu fazu kliničkog ispitivanja vodio je profesor Sol Faust kao glavni istraživač, a ona je obuhvatila 39 zdravih dobrovoljaca uzrasta od 18 do 50 godina. Ispitivanje je sprovedeno u istraživačkim centrima u Sautemptonu i Kembridžu. Prva faza po pravilu nije namenjena dokazivanju delotvornosti, već proverava da li je vakcina bezbedna i da li uopšte pokreće imuni odgovor.
Po objavljenim rezultatima, vakcina je ocenjena kao bezbedna, bez značajnih neželjenih efekata. Kod učesnika je zabeležen imuni odgovor usmeren na više srodnih virusa odjednom:
- SARS-CoV-2, virus koji izaziva kovid 19
- SARS, koji je izazvao epidemiju početkom dvehiljaditih godina
- srodne korona viruse slepih miševa iz iste sarbeko grupe
Takav profil odgovora je ono što autori opisuju kao univerzalnost: jedna vakcina koja cilja zajedničku strukturu cele porodice virusa, umesto da gađa samo jedan soj. Rezultati su objavljeni u recenziranom časopisu Journal of Infection u junu 2026.
Šta ovaj rezultat ne dokazuje?
Vredi razdvojiti ono što je pokazano od onoga što tek treba potvrditi. Prva faza na 39 ljudi pokazuje da je kandidat bezbedan i da izaziva imuni odgovor, ali ne govori ništa pouzdano o tome koliko dobro štiti od stvarne infekcije, koliko dugo zaštita traje, niti kako se ponaša kod starijih osoba i hroničnih bolesnika, koji nisu bili obuhvaćeni ovim uzrastom od 18 do 50 godina.
Profesor Hini opisao je značaj pristupa ovako:
Pretvorili smo razvoj vakcina iz reaktivnog u otporan na budućnost.
Da bi se ta tvrdnja proverila, planirana je veća, druga faza ispitivanja, koja će uključiti više učesnika i šira dobne grupe. Tek bi naredne faze, ako budu uspešne, mogle da pokažu da li računarski dizajnirana komponenta zaista pruža širok i trajan oslonac protiv budućih sojeva.
Šira poruka ovog rada nije jedna konkretna vakcina, već metod: ako se aktivni deo može pouzdano projektovati simulacijama, razvoj odbrane od narednih korona virusa mogao bi da krene pre nego što se novi soj uopšte pojavi. Da li bi vakcine projektovane računarom trebalo da prođu iste, jednako stroge faze ispitivanja kao i klasične, pre nego što uđu u širu upotrebu?
