SAD gase mrežu dubokomorskih senzora vrednu 368 miliona
Trampova administracija demontira mrežu Ocean Observatories Initiative od oko 900 instrumenata u Pacifiku i Atlantiku, u jeku rekordnih temperatura mora i upozorenja naučnika na gubitak klimatskih podataka.
- Trampova administracija uklanja mrežu Ocean Observatories Initiative od oko 900 instrumenata u Pacifiku i Atlantiku.
- Sistem je postavljen 2016. godine i procenjen je na 368 miliona dolara.
- Predloženi su rezovi od 80 odsto budžeta, a Kongres je dva puta vraćao sredstva.
- Naučnici upozoravaju na gubitak ključnih klimatskih podataka u jeku rekordnih temperatura mora.
Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država pokrenula je demontažu mreže Ocean Observatories Initiative, sistema od oko 900 okeanografskih instrumenata raspoređenih u Pacifiku i Atlantiku. Odluka, koja je usledila posle višegodišnjeg pritiska na budžet američke nauke, izazvala je zabrinutost dela istraživačke zajednice jer se uklanjanje odvija u periodu rekordno visokih temperatura mora.
Mreža je postavljena 2016. godine, a vrednost celokupnog sistema procenjuje se na 368 miliona dolara. Reč je o jednoj od najobimnijih infrastruktura za stalno osmatranje okeana, zamišljenoj tako da kontinuirano prikuplja podatke tokom više od dve decenije. Instrumenti mere temperaturu, hemiju i kretanje vodenih masa na lokacijama koje se inače retko posećuju, od priobalnih voda do dubokog mora.
Prema dostupnim podacima, uklanjaju se instrumenti u Aljaskom zalivu i uz obale više američkih država, kao i iz Irmingerskog mora kod Grenlanda, oblasti koja je važna za praćenje severnoatlantskih struja. Povlačenje opreme je obiman logistički poduhvat i, prema procenama upravljača mreže, trajaće oko petnaest meseci. Ranije prikupljeni podaci, kako se navodi, ostaju dostupni preko centra za podatke ove inicijative.
Zašto je ova mreža uopšte bila važna?
Sistem se koristio za praćenje morskih toplotnih talasa, obalskih poplava i mogućeg slabljenja okeanskih struja. To su pojave koje se teško mere sa satelita ili sa kopna, jer se odvijaju ispod površine i na velikim dubinama. Stalno osmatranje na fiksnim tačkama omogućava naučnicima da razlikuju kratkoročne oscilacije od dugoročnih trendova, što je upravo ono što klimatska istraživanja zahtevaju.
Većina istraživača koji se bave okeanografijom smatra da kontinuitet merenja ima posebnu vrednost. Jednom prekinut niz podataka teško se nadoknađuje, čak i ako se oprema kasnije vrati u more, jer se gubi neprekidna vremenska serija na istoj lokaciji. Upravo zato deo naučne zajednice upozorava da bi gašenje moglo da ostavi prazninu u razumevanju toga kako se okean menja iz godine u godinu.
Treba reći i šta ovaj korak ne znači. Demontaža jedne mreže ne ukida sva osmatranja okeana u Sjedinjenim Državama, niti automatski menja postojeće klimatske projekcije, koje se oslanjaju na više nezavisnih izvora podataka. Pojedini delovi infrastrukture, prema dostupnim informacijama, nastavljaju da rade. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko će gubitak baš ovih merenja uticati na preciznost budućih analiza.
Šta su naveli kao razlog?
Pozadina odluke je budžetska. Predloženi su rezovi od oko 80 odsto sredstava namenjenih ovoj inicijativi. Kongres je u dva navrata vraćao novac u budžet, ali je Nacionalna naučna fondacija ipak nastavila proces dekomisije, odnosno postupnog stavljanja sistema van funkcije. Time je nastala neobična situacija u kojoj zakonodavna vlast obnavlja finansiranje, dok agencija paralelno povlači opremu iz mora.
Kritičari ovog poteza ističu da se odluka donosi u trenutku kada su temperature mora na rekordnim nivoima, pa je potreba za preciznim podacima veća nego ranije. Zagovornici rezova, sa druge strane, budžetska ograničenja stavljaju u prvi plan. Ova vest je u fazi razvoja i pojedine pojedinosti, uključujući konačan obim povučene opreme, mogu se još menjati kako budu pristizale zvanične informacije.
Koliko je, po vašem mišljenju, opravdano štedeti na sistemima koji mere promene okeana baš onda kada se te promene ubrzavaju?
